Ako se poslodavci pitaju, kako pokazuje anketa Unije poslodavaca Srbije, 68 odsto njih smatra da se nisu stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada od januara 2018. godine, piše "Politika".

Oni koji pristaju na korekciju, ističu da ona ne može biti veća od 140 dinara, što je svega 10 dinara (ili 7,7 odsto) više nego sada.

Sindikati, s druge strane, kažu, da su se po zakonu koji propisuje kako se izračunava minimalac, stekli uslovi za korekciju radnog sata i da cena može da ide od 145 do 207 dinara, u zavisnosti od toga da li se uzima u obzir prosečna neto zarada ili i prosečna potrošačka korpa.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da će oni podržati povećanje minimalca pod uslovom da dođe do smanjenja nekog od 500 parafiskalnih nameta, koji i ovako opterećuju poslodavce. Poslodavci bi na taj način kompenzovali veće plate radnika, bar onaj deo što ide legalno a ne "na ruke".

Poslodavci predlažu i da se cena radnog sata poveća kroz rast neoporezivog dela zarade, umanjenje poreza i doprinosa, ali i kroz oštriju kaznenu politiku za nelojalnu konkurenciju i rad na crno.

Minimalac sada veći, 130 dinara po satu

Poslodavci smatraju da bi država trebalo da se pozabavi i sa 23.000 firmi koje nemaju nijednog zaposlenog a rade i prave veliku dobit, jer je to pranje para i uzimanje posla onima koji imaju zaposlene i redovno izmiruju obaveze prema državi.

Nebojša Atanacković kaže da su poslodavci svesni da je Srbija po visini minimalne zarade na najnižem nivou u regionu, uz Makedoniju i Rumuniju, ali gazde smatraju da para za više nema. S druge strane, Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je povećanje minimalca zakonska obaveza, a da ga prima čak 300.000 radnika, od oko 1,8 miliona koliko ima u Srbiji.