U terorističkim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, poginulo je gotovo 3.000 ljudi. Ti napadi su zauvek promenili svet, a borba s terorizmom, koja je posle toga počela, još uvek traje.

Napade su izveli pripadnici terorištičke Al Kaide, a taj tragičan događaj označio je početak američke i zapadne globalne kampanje protiv terorizma, koja je rezultirala ratovima u Avganistanu i Iraku, otvaranjem zatvora u Gvantanamo beju, jačanjem bezbednosnih mera i agencija na uštrb građanskih sloboda, velikim povećanjem vojnog budžeta.

Noćna mora: Majami pre i posle Irme (VIDEO)

Rat protiv terorizma još traje, ali su Al Kaidu, čiji je lider Osama bin Laden ubijen, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku, dok su na meti terorista sve češće i evropske prestonice.

U Americi se obeležavanje godišnjice tradicionalno održava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su srušene dve "kule bliznakinje".

 Odavanje pošte žrtvama u Memorijalnom centru uključuje i čitanje imena stradalih u napadima 1993. i 2001. godine, dok uveče dva snopa plave svetlosti uperena ka nebu podsećaju na srušene kule Svetskog trgovinskog centra.


U međuvremenu, ojačala je takozvana Islamska država, a u SAD i Evropi izvršen je niz ubilačkih napada, uključujući bombardovanje Bostonskog maratona 2013, godine, masovna ubistva u San Bernardu u Kaliforniji.
Povezane vesti

Evropu su u proteklim godinama potresli napadi u Briselu, Parizu, Berlinu, Nici, Barseloni...

Napadi pre 16 godina počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili "kule bliznakinje" posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji.

Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.

POGLEDAJTE SNIMKE NAPADA:

Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.

Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira, koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.

Prvi avion "Amerikan erlajnsa" je, u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a nedugo potom drugi oteti avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu, dok se treći oteti avion zabio u sedište Pentagona.

Iz "kula bliznakinja" u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.

Među žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i jedan državljanin Srbije.

Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, cijih je 343 kolega poginulo u padu "bliznakinja", dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.

Kasnije su nadležne službe SAD ocenile da je "mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.

Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o cemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.

Amerika je za samo dva sata 11. septembra izgubila osećaj neranjivosti. Ali iz tog šoka, straha i žalosti, kao uvek u vreme velikih tragedija rodio se osećaj zajedništva i rodoljublja.

Na domovima širom zemlje preko noći su istaknute američke zastave, kongresmeni i senatori su na stepenicama Kongresa prevazišli stranačke podele i zajedno pevali "Bože blagoslovi Ameriku,"a volonteri širom zemlje nisu žalili napora da dođu i pomognu gde je najpotrebnija.