Iako nisu skrivali potrošnju „ko što zmija krije noge“, podaci koje su nam proizvođači automobila plasirali često su bili daleko od realnih. Zna se da su neki proizvođači prilikom testiranja prepumpavali gume, koristili specijalna motorna ulja, kao i smanjivali masu vozila, u cilju prikazivanja što manje potrošnje. A onda se desio i Folksvagenov „dizelgejt“ i lažiranje podataka koliko njihova vozila ispuštaju štetnih gasova. Sve to je uticalo da se promeni dosadašnja praksa u merenju potrošnje goriva, ali i zagađenja vazduha.
Vratimo se časkom koju deceniju unazad… Polovinom devedesetih čuvena kombinacija za izračunavanje potrošnje – 90, 120, grad, tzv. Euromiks ustupila je mesto, tada, daleko naprednijoj regulativi pod imenom NEDC (New European Driving Cycle – novi evropski ciklus vožnje). Osim brzina, tada su prvi put počeli da se mere i nivoi zagađenja (pre svega azotnih isparenja). Sve je rađeno u laboratorijskim uslovima sa minimalno spoljnog uticaja, kao i sa isključenim svetlima, klimom i brojnim drugim potrošačima.
Zbog svega toga, ali i činjenice da je ova regulativa poslednji put revidirana 1997., ona je postala odavno prilično zastarela. Uz to je i omogućavala da se dosta lovi u mutnom (osim na početku teksta pomenutih „napravilnosti“, neki proizvođači su i lepili trake između delova karoserije, kako bi smanjili otpor vazduha).
Zato je 2014. Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) najavila usvajanje novih standarda za testiranje i merenje količine emitovanog ugljendioksida i drugih gasova i, naravno, potrošnje goriva u automobilima.
Svetski harmonizovana procedura testiranja lakih vozila (WLTP - Worldwide Harmonized Light Vehicle Test Procedure) zamišljena je tako da obezbedi realnije uslove testiranja u cilju izračunavanja potrošnje goriva i emisije vozila. Tako je sada test vožnja podeljena u četiri dela sa različitim prosečnim brzinama: malom, srednjom, velikom i izuzetno velikom uz različite faze vožnje, zaustavljanja i ubrzavanja.
Ne samo da će se testirati vozila sa svakim motorom (iz ponude) ponaosob, već i sa različitim paketima opreme. Za razliku od pređašnjih dvadeset minuta, WLTP traje deset minuta duže.
„Zeleno svetlo“ za početak primene se upalilo 1. septembra i već su krenule da stižu daleko realnije brojke, što se može videti na primeru Opelovih motora koji se mogu naći u Astri:
Osim WLTP-a, pre desetak dana na snagu je stupila još jedna serija testova pod imenom stvarna emisija u vožnji (RDE – Real Driving Emission). Ovde se mere, pre svih, azotni zagađivači koje automobili emituju tokom kretanja.
RDE test se obavlja u potpuno realnim uslovima koji podrazumevaju različite nadmorske visine, doba godine i opterećenje vozila, kao i vožnju u i van grada i na autoputu. Dobijeni RDE rezultati će verovatno biti presudni kako bi novim automobilima bio dozvoljen ulazak u velike evropske gradove.
