Na mestu nekadašnje okretnice trolejbusa, u strogom centru Beograda, nikla je nova zgrada - Tržni centar Rajićeva.

Novi moderni objekat u staklu napravljen je na tromeđi starih zgrada, simbola Beograda, kakve su Gradska biblioteka (daleke 1869. godine tu je bio smešten tada najmoderniji hotel tog vremena "Srpska kruna" i jedna od prvih zgrada podignutih na beogradskoj "štrafti"), Fakulteta za likovnu umetnost i legendarnog noćnog kluba „Akademija“, kao i čuvene kafane "Grčka kraljica" (osnovana kao mehana "Despotov han" još 1835. godine) u kojoj je nekada bila i diskoteka "Zvezda", omiljeno okupljanje "šminkera".

undefined zgrade knez mihailova rajićeva


Upravo je zbog tog ambijenta, odnosno celine, bilo je raznih komentara u vezi sa podizanjem objekta u staklu, jer, smatra deo stručne javnosti, ali i mnogi građani, da takvoj zgradi tu nije mesto.

I investitor i projektanti ističu da ovaj moderni kompleks po svemu pripada toj lokaciji, da se prilikom idejnog rešenja i celog projekta i te kako vodilo računa i o ambijentalnoj celini i istorijskom i kulturnom nasleđu i da, zapravo, predstavlja spoj tradicije, istorije i savremenog.

Idejni tvorci projekta su ugledni arhitekti Milan i Vladimir Lojanica.

Koji su vam bili najveći izazovi?

"Pre svega, to je bilo koncepcijsko opredeljenje - kako pristupiti rešenju takvog objekta koji treba da izbalansira modernu arhitekturu i zatečeno istorijsko jezgro. Maksimalno smo pokušali da uvažimo postojeće visinske regulacije i odnos prema neposrednom ambijentu, pa preko replika starih objekata koji su srušeni tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, ali na način koji ne podrazumeva njihovu doslovnu interpretaciju, već neku vrstu artističke interpretacije koja je prilagođena duhu vremena, sredstvima i materijalu kojima se gradi", odgovorio je Vladimir Lojanica za MONDO.

Posebno je naglasio:

"Ovaj objekat je morao da bude moderan zato što pripada izgradnji u modernom vremenu i gradi se modernim sredstvima, ali uz maksimalno uvažavanje svih kontekstualnih uslova tradicionalnog gradskog jezgra".

Evo šta kaže arhitekta o TC Rajićeva (FOTO)

Na negativne komentare dela stručne javnosti, kritike pojedinih građana, Lojanica ima ovakav odgovor:

"Ako pogledate aktuelnu evropsku praksu, velikih evropskih prestonica koje imaju i vrednije kulturno arhitektonsko nasleđe od nas, možete naći bezbroj primera ovakvih intervencija u novije vreme. To je svetska koncepcija koja ječ, čini se, ispravna, i mi smo se oslonili na ta iskustva. Za očekivati je da ljudi imaju jednu vrstu rezervisanosti prema novome, prema novitetima, promenama... Ne vidim potrebu da se sa nekakvim antagonizmom odnosimo prema palatama savremenog doba. Uveren sam da će vreme pokazati i da pokušaju da razumeju sve njegove kvalitete".

POGLED IZNUTRA

undefined rajićeva



Generalni direktor kompanije "Aštrom internešenel" (Ashtrom International) Zahi Boneh kaže da su se trudili da ceo projekat bude uklopljen u lokalno kulturno nasleđe, kombinovanjem starog i novog.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali koji je, sa novinarima, među prvima posetio ovaj novootvoreni objekat, kratko nam je odgovorio na pitanje da li mu se dopada ovakva zgrada na ovakvom mestu:

"Da, sviđa mi se. Bio sam nedavno u Pekingu, Šangaju, mnogim evropskim metropoloma i svuda ima ovoga - spoja satrog i novog".

POGLEDAJTE KAKO JE BILO NA OTVARANJU



Prilikom iskopavanja pronađena su važni istorijski artefakti, čiji su ostaci zaštićeni i čine sastavni deo tržnog cenra, odnosno trga ili pjacete ispred (gledano iz Ulice kneza Mihaila).

"Pre početka radova sprovedene su dve faze arheološkog istraživanja u kojima je učestvovao Gradski zavod za zaštitu spomenika i Arheološki institut. Nađeni su ostaci rimskog trga iz 2. veka, rimskih ulica iz četvrtog i turski ostaci iz 17. veka, koji su rekonstruisani, sačuvani i prezentirani. Ljubaznošću Narodnog muzeja u Beogradu, imamo izložene ostatke kamene arhitektonske plastike iz rimskog doba u zastakljenim basenima na ulazima u objekat, koji vraćaju građanima na uvid deo istorije tog mesta koji im pripada“,  rekao je arhitekta projekta Vladimir Lojanica.

Tržni centar Rajićeva
MONDO/Predrag Vujić 



Jedan od problema koji se pojavio je obližnja zgrada Fakulteta likovnih umetnosti, sagrađenoj davne 1889. godine po projektu arhitekte Konstantina A. Jovanovića, i to kao privatna kuća advokata Marka Stojanovića.

U Fakultetu likovnih umetnosti tvrde da je unutrašnjost (podovi, zidovi, tavanica...) i fasada zgrade, koja je pod zaštitom države, dodatno oštećena baš zbog izgradnje tržnog centra. To je potvrđeno i u nalazu Gradskog zavoda za veštačenje, pa se Fakultet se obratio za pomoć izvođaču radova na TC (kompanija ABD d.o.o.) koji je pozitivno odgovorio i uradio projekat sanacije, ali se još čeka dozvola za rekonstrukciju koju treba da izda Ministarstvo građevine.  



U investiciji izraelske kompanije "Aštrom internešenel" vrednoj oko 80 miliona evra, smešteno je oko 200 lokala - butika poznatih robnih marki (biće i nekih novih, premijernih na ovom tržištu), prva zvanična Lego prodavnica u Srbiji, supermarket, apoteke, kafići...

U ovoj ugradi biće i hotel koji bi trebalo da bude završen početkom 2018. godine.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE

MONDO/Stefan Stojanović Rajićeva od početka

U garaži ima 450 mesta.

Parking je otvoren svakog dana od 8 ujutru do 24 časa. Svi oni koji rade u centru Beograda, a koji su pomislili da bi tu mogli da ostave automobil i tako izbegnu plaćanje parkinga - imaju lošu računicu. Naime, samo prvih 30 minuta parkiranja je besplatno, a nakon tog perioda svaki sat se naplaćuje. Cena za jedan sat je 120 dinara. Nakon što platite parking, imate period od besplatnih 15 minuta da napustite parking.

Da li je 30 minuta dovoljno za boravak u tržnom centru, razgledanje i kupovinu? Nije, ali ovo je bio način da se zaštite interesi zakupaca, kao i da se spreči masovno parkiranje onih koji bi tu da ostave automobil dok su na poslu.