Ko kaže da je Volkov interesantan samo "žutoj štampi". Dve titule i dva kupa u Moldaviji. Tri šampionska prstena sa Partizanom. Dvadesetak nastupa za Crnu Goru. Mnogo je tu argumenata za jednu kvalitetnu sportsku priču. Bez ljubavnih afera i "noćnih trofeja".

Rad kao usputna stanica ili nova odskočna daska? Za njega, ni jedno ni drugo. Više kao još jedno simpatično poglavlje zanimljivog fudbalskog romana. I svako ima svoje obeležje. Ovo "banjičko", makazice protiv šabačke Mačve.

(snimak od 00:57)

SEKS

"Okasnio sam sa prvim iskustvom. Tek sa 17 godina, ali sam kasnije sve nadoknadio. Možda sam malo bio i stidljiv. Nije bilo treme prvi put, čak sam dobio i pohvale. Devojka nije verovala kada sam joj priznao da mi je to ’vatreno krštenje’. Ne praktikujem odnose dan uoči utakmice. Nije ni bilo prilike, često sam u karantinu. Zašto bih forsirao kad imam još šest dana na raspolaganju? Mada je teško i posle utakmice. Mene sve boli kada se vratim sa stadiona. Leđa i noge otkidaju. Verovatno zbog te pozicije na kojoj se trošim i uvek dajem maksimum. Zato pustim da prenoći, pa sutradan natenane".

PUTOVANJA

"Oduševljen sam Singapurom i Malezijom. Ima mnogo lokacija na kojima nisam bio. Ne žalim, jer prezirem avion. Sve je to lepo, ali ja sam za put od dva-tri sata i ništa više od toga. Mi u našem poslu imamo mogućnosti ali nemamo vremena. Verovatno ću se posle karijere posvetiti turističkim avanturama. Letujem uglavnom u Crnoj Gori, jer se tamo najprijatnije osećam. Imam njihovo državljanstvo, igrao sam za reprezentaciju, biznis mi je vezan za tu zemlju. A nije ni daleko, ne treba avion".

MEDIJI

"Delim ih na ozbiljne i zlonamerne. Nažalost, češće sam u ovim drugim koji obiluju neprofesionalizmom. Danas svako može da piše za tabloid. Šta će mu škola. Sve što sam pročitao o sebi u žutoj štampi bila je izmišljotina. I nikako da naletim na nešto novo. Uvek istu priču vrte u krug. Skoro sam bio u Crnoj Gori, sedelo je nas nekoliko u kafiću, mešovito društvo, neko je slikao i izašlo je u novinama da Volkov ima novu devojku. A ta devojka pored mene je ustvari žena mog najboljeg prijatelja koji je sedeo sa duge strane stola. I šta ja da radim. Da tužim? Ne pada mi na pamet da trošim živce razvlačeći se po sudovima. Bolje mi je da sve udarim na šalu. Pošto imamo grupu na viberu, zezao sam se sa tim prijateljem na foru kakvu sam ’ribu’ nabacio. Uslikaju me na splavu sa red-bulom i umesto da napišu kako živim sportski jer ne konzumiram alkohol, oni objave da sam ušao u finansijske probleme jer nema viskija pored red-bula!? Mislim da je to problem sistema i države. Ovaj napaćeni narod mora sa nečim da se zanima. Da zaboravi na probleme čitajući te gluposti i tračeve".

NOVAC

"Svima je potreban. Ako ni za šta drugo, onda za hleb svako jutro. Treba naći sreću u sitnim zadovoljstvima. Ako se nekome život bazira na novcu, teško da će ikada ostvariti sebe. Uvek će mu  nešto faliti. Kupiće stan na luksuznom mestu i biće komšija sa nekim ko ima i jahtu. Onda će ceo život maštati o jahti. Ako kupi jahtu, naleteće na nekoga ko je kupio kuću na Marsu. Kako sazrevam, shvatam da ima mnogo bitnijih stvari od novca. Da razmišljam drugačije, ne bih sada bio u Radu".

STRAHOVI

"Ne plašim se ničega osim aviona. Sećam se i datuma. 21. decembar 2010. Igrao sam za Šerif i  vraćali smo se iz Istanbula sa meča poslednjeg kola Lige Evrope. Ni vreme nije bilo toliko loše. Jeste sevalo, ali ništa specijalno. Sedeo sam pored Vlade Brankovića koji se uplašio posle prvog udara groma. Ja pre toga nikada nisam imao problem. Spavao sam po avionima, igrao igrice, gledao filmove... Tešio sam Vladu da su to samo turbulencije, da će sve biti ok, da letimo kroz oblake i da  mora malo da se drma. Sve dok nije puklo. Nikada posle toga nisam umeo da opišem šta se zapravo dogodilo. Motor je počeo da ispušta neke zloslutne krike. Svetla se pogasila, stjuardese krenule sa onim lampama, avion propada, a dijafragma da iskoči iz grla. Osećaš da se sedište odvaja od poda. U jednom trenutku novi udar i miris paljevine. To je bio kraj. Krici, zapomaganja, žene padaju u nesvest. Ja se već oprostio od života. Ni danas nisam svestan kako nas je pilot spasao sigurne smrti. Posle toga, svaki let je horor za sebe. Uđem, sednem, ni živ ni mrtav. Samo da sletimo. A ovi jedva čekaju. Sale i Grbić me propisno izmaltretiraše u Partizanu. Sednu iza i drmaju mi sedište. Ja da umrem. Ustanem, lupim im ćuške i pobegnem napred. Oni se zamene sa nekim i eto ih opet. Sećaš se, išli smo zajedno sa reprezentacijom u Meksiko i Honduras. Svi spavaju, ja budan. Nadrogirao se bensedinima i proklinjem dan kada sam krenuo na put".

BES

"Osećanje sa kojim se često susrećem na terenu. Evo sad protiv Partizana. Hteo sam da ’zadavim’ malog Mladenovića. Bila neka duga, pada pored linije, ali u teren. On hoće da je zalepi za nogu.  Odbije mu se od cevanice i ode u aut. Poludeo sam. Ti ćeš da je primaš, pusti je bre da izađe, vidiš da je aut za nas. Sreo sam se i sa Mažićem, sve je ok. U tom našem sukobu bilo je moje krivice. Ali boga mi i njegove. Ako ti neko pokaže žuti karton zbog banalnog prigovora u 3. minutu Večitog derbija, onda moraš da pomisliš da ima nešto lično protiv tebe".

KUĆNI LJUBIMCI

"Moja slabost. Imao sam sve i svašta. Tri psa, papagaje, zečeve, ribice. To je ono kad si mali, pa ti roditelji ispunjavaju svaku želju. Imao sam dalmatinca, staforda, mobsa. Poslednji mi je uginuo taj staford, imao je 13 i po godina. Mnogo volim životinje i smatram da čovek ne može da ima boljeg prijatelja od psa. Rešio sam da se odmorim posle 20 godina, ali sam siguran da će moja deca imati kućnog ljubimca. I da će mene cimati da ih šetam i kupam, kao što sam ja maltretirao svoje roditelje".
...
Javor pa pauza u prvenstvu. Prilika za predah. Svestan je da Tumbaković ima druga rešenja na levom boku crnogorskog nacionalnog tima:

"Trenutno sam posvećen klupskoj sceni i ne zanosim se previše reprezentativnim ambicijama. Bila mi je čast da nosim dres Crne Gore i uvek sam ostavljao srce na terenu. Neverovatno je kako nam malo fali da budemo deo velikog spektakla. Kvalifikacije za Brazil, treba nam bod protiv Ukrajine, mi doživimo debakl. Jedan crveni, pa moje isključenje i na kraju 4:0. Pre toga, baraž sa Češkom, i tada za malo. Sada smo ponovo na korak od sna. Imamo dva najteža rivala za kraj. Dansku u Podgorici i Poljsku na strani. Nije moglo gore. Uzdam se u Mirka i Jovetu. Stevan je čudo od igrača, a Vučinić čudo nad čudima".

Sa toliko čuda, sve je moguće. Crna Gora želi u Rusiju. Želi i Volkov. Bez obzira na turbulencije tokom leta ka Moskvi.

-----------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Ko kaže da je Volkov interesantan samo "žutoj štampi". Dve titule i dva kupa u Moldaviji. Tri šampionska prstena sa Partizanom. Dvadesetak nastupa za Crnu Goru. Mnogo je tu argumenata za jednu kvalitetnu sportsku priču. Bez ljubavnih afera i "noćnih trofeja".

Rad kao usputna stanica ili nova odskočna daska? Za njega, ni jedno ni drugo. Više kao još jedno simpatično poglavlje zanimljivog fudbalskog romana. I svako ima svoje obeležje. Ovo "banjičko", makazice protiv šabačke Mačve.

(snimak od 00:57)

SEKS

"Okasnio sam sa prvim iskustvom. Tek sa 17 godina, ali sam kasnije sve nadoknadio. Možda sam malo bio i stidljiv. Nije bilo treme prvi put, čak sam dobio i pohvale. Devojka nije verovala kada sam joj priznao da mi je to ’vatreno krštenje’. Ne praktikujem odnose dan uoči utakmice. Nije ni bilo prilike, često sam u karantinu. Zašto bih forsirao kad imam još šest dana na raspolaganju? Mada je teško i posle utakmice. Mene sve boli kada se vratim sa stadiona. Leđa i noge otkidaju. Verovatno zbog te pozicije na kojoj se trošim i uvek dajem maksimum. Zato pustim da prenoći, pa sutradan natenane".

PUTOVANJA

"Oduševljen sam Singapurom i Malezijom. Ima mnogo lokacija na kojima nisam bio. Ne žalim, jer prezirem avion. Sve je to lepo, ali ja sam za put od dva-tri sata i ništa više od toga. Mi u našem poslu imamo mogućnosti ali nemamo vremena. Verovatno ću se posle karijere posvetiti turističkim avanturama. Letujem uglavnom u Crnoj Gori, jer se tamo najprijatnije osećam. Imam njihovo državljanstvo, igrao sam za reprezentaciju, biznis mi je vezan za tu zemlju. A nije ni daleko, ne treba avion".

MEDIJI

"Delim ih na ozbiljne i zlonamerne. Nažalost, češće sam u ovim drugim koji obiluju neprofesionalizmom. Danas svako može da piše za tabloid. Šta će mu škola. Sve što sam pročitao o sebi u žutoj štampi bila je izmišljotina. I nikako da naletim na nešto novo. Uvek istu priču vrte u krug. Skoro sam bio u Crnoj Gori, sedelo je nas nekoliko u kafiću, mešovito društvo, neko je slikao i izašlo je u novinama da Volkov ima novu devojku. A ta devojka pored mene je ustvari žena mog najboljeg prijatelja koji je sedeo sa duge strane stola. I šta ja da radim. Da tužim? Ne pada mi na pamet da trošim živce razvlačeći se po sudovima. Bolje mi je da sve udarim na šalu. Pošto imamo grupu na viberu, zezao sam se sa tim prijateljem na foru kakvu sam ’ribu’ nabacio. Uslikaju me na splavu sa red-bulom i umesto da napišu kako živim sportski jer ne konzumiram alkohol, oni objave da sam ušao u finansijske probleme jer nema viskija pored red-bula!? Mislim da je to problem sistema i države. Ovaj napaćeni narod mora sa nečim da se zanima. Da zaboravi na probleme čitajući te gluposti i tračeve".

NOVAC

"Svima je potreban. Ako ni za šta drugo, onda za hleb svako jutro. Treba naći sreću u sitnim zadovoljstvima. Ako se nekome život bazira na novcu, teško da će ikada ostvariti sebe. Uvek će mu  nešto faliti. Kupiće stan na luksuznom mestu i biće komšija sa nekim ko ima i jahtu. Onda će ceo život maštati o jahti. Ako kupi jahtu, naleteće na nekoga ko je kupio kuću na Marsu. Kako sazrevam, shvatam da ima mnogo bitnijih stvari od novca. Da razmišljam drugačije, ne bih sada bio u Radu".

STRAHOVI

"Ne plašim se ničega osim aviona. Sećam se i datuma. 21. decembar 2010. Igrao sam za Šerif i  vraćali smo se iz Istanbula sa meča poslednjeg kola Lige Evrope. Ni vreme nije bilo toliko loše. Jeste sevalo, ali ništa specijalno. Sedeo sam pored Vlade Brankovića koji se uplašio posle prvog udara groma. Ja pre toga nikada nisam imao problem. Spavao sam po avionima, igrao igrice, gledao filmove... Tešio sam Vladu da su to samo turbulencije, da će sve biti ok, da letimo kroz oblake i da  mora malo da se drma. Sve dok nije puklo. Nikada posle toga nisam umeo da opišem šta se zapravo dogodilo. Motor je počeo da ispušta neke zloslutne krike. Svetla se pogasila, stjuardese krenule sa onim lampama, avion propada, a dijafragma da iskoči iz grla. Osećaš da se sedište odvaja od poda. U jednom trenutku novi udar i miris paljevine. To je bio kraj. Krici, zapomaganja, žene padaju u nesvest. Ja se već oprostio od života. Ni danas nisam svestan kako nas je pilot spasao sigurne smrti. Posle toga, svaki let je horor za sebe. Uđem, sednem, ni živ ni mrtav. Samo da sletimo. A ovi jedva čekaju. Sale i Grbić me propisno izmaltretiraše u Partizanu. Sednu iza i drmaju mi sedište. Ja da umrem. Ustanem, lupim im ćuške i pobegnem napred. Oni se zamene sa nekim i eto ih opet. Sećaš se, išli smo zajedno sa reprezentacijom u Meksiko i Honduras. Svi spavaju, ja budan. Nadrogirao se bensedinima i proklinjem dan kada sam krenuo na put".

BES

"Osećanje sa kojim se često susrećem na terenu. Evo sad protiv Partizana. Hteo sam da ’zadavim’ malog Mladenovića. Bila neka duga, pada pored linije, ali u teren. On hoće da je zalepi za nogu.  Odbije mu se od cevanice i ode u aut. Poludeo sam. Ti ćeš da je primaš, pusti je bre da izađe, vidiš da je aut za nas. Sreo sam se i sa Mažićem, sve je ok. U tom našem sukobu bilo je moje krivice. Ali boga mi i njegove. Ako ti neko pokaže žuti karton zbog banalnog prigovora u 3. minutu Večitog derbija, onda moraš da pomisliš da ima nešto lično protiv tebe".

KUĆNI LJUBIMCI

"Moja slabost. Imao sam sve i svašta. Tri psa, papagaje, zečeve, ribice. To je ono kad si mali, pa ti roditelji ispunjavaju svaku želju. Imao sam dalmatinca, staforda, mobsa. Poslednji mi je uginuo taj staford, imao je 13 i po godina. Mnogo volim životinje i smatram da čovek ne može da ima boljeg prijatelja od psa. Rešio sam da se odmorim posle 20 godina, ali sam siguran da će moja deca imati kućnog ljubimca. I da će mene cimati da ih šetam i kupam, kao što sam ja maltretirao svoje roditelje".
...
Javor pa pauza u prvenstvu. Prilika za predah. Svestan je da Tumbaković ima druga rešenja na levom boku crnogorskog nacionalnog tima:

"Trenutno sam posvećen klupskoj sceni i ne zanosim se previše reprezentativnim ambicijama. Bila mi je čast da nosim dres Crne Gore i uvek sam ostavljao srce na terenu. Neverovatno je kako nam malo fali da budemo deo velikog spektakla. Kvalifikacije za Brazil, treba nam bod protiv Ukrajine, mi doživimo debakl. Jedan crveni, pa moje isključenje i na kraju 4:0. Pre toga, baraž sa Češkom, i tada za malo. Sada smo ponovo na korak od sna. Imamo dva najteža rivala za kraj. Dansku u Podgorici i Poljsku na strani. Nije moglo gore. Uzdam se u Mirka i Jovetu. Stevan je čudo od igrača, a Vučinić čudo nad čudima".

Sa toliko čuda, sve je moguće. Crna Gora želi u Rusiju. Želi i Volkov. Bez obzira na turbulencije tokom leta ka Moskvi.

-----------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Ko kaže da je Volkov interesantan samo "žutoj štampi". Dve titule i dva kupa u Moldaviji. Tri šampionska prstena sa Partizanom. Dvadesetak nastupa za Crnu Goru. Mnogo je tu argumenata za jednu kvalitetnu sportsku priču. Bez ljubavnih afera i "noćnih trofeja".

Rad kao usputna stanica ili nova odskočna daska? Za njega, ni jedno ni drugo. Više kao još jedno simpatično poglavlje zanimljivog fudbalskog romana. I svako ima svoje obeležje. Ovo "banjičko", makazice protiv šabačke Mačve.

(snimak od 00:57)

SEKS

"Okasnio sam sa prvim iskustvom. Tek sa 17 godina, ali sam kasnije sve nadoknadio. Možda sam malo bio i stidljiv. Nije bilo treme prvi put, čak sam dobio i pohvale. Devojka nije verovala kada sam joj priznao da mi je to ’vatreno krštenje’. Ne praktikujem odnose dan uoči utakmice. Nije ni bilo prilike, često sam u karantinu. Zašto bih forsirao kad imam još šest dana na raspolaganju? Mada je teško i posle utakmice. Mene sve boli kada se vratim sa stadiona. Leđa i noge otkidaju. Verovatno zbog te pozicije na kojoj se trošim i uvek dajem maksimum. Zato pustim da prenoći, pa sutradan natenane".

PUTOVANJA

"Oduševljen sam Singapurom i Malezijom. Ima mnogo lokacija na kojima nisam bio. Ne žalim, jer prezirem avion. Sve je to lepo, ali ja sam za put od dva-tri sata i ništa više od toga. Mi u našem poslu imamo mogućnosti ali nemamo vremena. Verovatno ću se posle karijere posvetiti turističkim avanturama. Letujem uglavnom u Crnoj Gori, jer se tamo najprijatnije osećam. Imam njihovo državljanstvo, igrao sam za reprezentaciju, biznis mi je vezan za tu zemlju. A nije ni daleko, ne treba avion".

MEDIJI

"Delim ih na ozbiljne i zlonamerne. Nažalost, češće sam u ovim drugim koji obiluju neprofesionalizmom. Danas svako može da piše za tabloid. Šta će mu škola. Sve što sam pročitao o sebi u žutoj štampi bila je izmišljotina. I nikako da naletim na nešto novo. Uvek istu priču vrte u krug. Skoro sam bio u Crnoj Gori, sedelo je nas nekoliko u kafiću, mešovito društvo, neko je slikao i izašlo je u novinama da Volkov ima novu devojku. A ta devojka pored mene je ustvari žena mog najboljeg prijatelja koji je sedeo sa duge strane stola. I šta ja da radim. Da tužim? Ne pada mi na pamet da trošim živce razvlačeći se po sudovima. Bolje mi je da sve udarim na šalu. Pošto imamo grupu na viberu, zezao sam se sa tim prijateljem na foru kakvu sam ’ribu’ nabacio. Uslikaju me na splavu sa red-bulom i umesto da napišu kako živim sportski jer ne konzumiram alkohol, oni objave da sam ušao u finansijske probleme jer nema viskija pored red-bula!? Mislim da je to problem sistema i države. Ovaj napaćeni narod mora sa nečim da se zanima. Da zaboravi na probleme čitajući te gluposti i tračeve".

NOVAC

"Svima je potreban. Ako ni za šta drugo, onda za hleb svako jutro. Treba naći sreću u sitnim zadovoljstvima. Ako se nekome život bazira na novcu, teško da će ikada ostvariti sebe. Uvek će mu  nešto faliti. Kupiće stan na luksuznom mestu i biće komšija sa nekim ko ima i jahtu. Onda će ceo život maštati o jahti. Ako kupi jahtu, naleteće na nekoga ko je kupio kuću na Marsu. Kako sazrevam, shvatam da ima mnogo bitnijih stvari od novca. Da razmišljam drugačije, ne bih sada bio u Radu".

STRAHOVI

"Ne plašim se ničega osim aviona. Sećam se i datuma. 21. decembar 2010. Igrao sam za Šerif i  vraćali smo se iz Istanbula sa meča poslednjeg kola Lige Evrope. Ni vreme nije bilo toliko loše. Jeste sevalo, ali ništa specijalno. Sedeo sam pored Vlade Brankovića koji se uplašio posle prvog udara groma. Ja pre toga nikada nisam imao problem. Spavao sam po avionima, igrao igrice, gledao filmove... Tešio sam Vladu da su to samo turbulencije, da će sve biti ok, da letimo kroz oblake i da  mora malo da se drma. Sve dok nije puklo. Nikada posle toga nisam umeo da opišem šta se zapravo dogodilo. Motor je počeo da ispušta neke zloslutne krike. Svetla se pogasila, stjuardese krenule sa onim lampama, avion propada, a dijafragma da iskoči iz grla. Osećaš da se sedište odvaja od poda. U jednom trenutku novi udar i miris paljevine. To je bio kraj. Krici, zapomaganja, žene padaju u nesvest. Ja se već oprostio od života. Ni danas nisam svestan kako nas je pilot spasao sigurne smrti. Posle toga, svaki let je horor za sebe. Uđem, sednem, ni živ ni mrtav. Samo da sletimo. A ovi jedva čekaju. Sale i Grbić me propisno izmaltretiraše u Partizanu. Sednu iza i drmaju mi sedište. Ja da umrem. Ustanem, lupim im ćuške i pobegnem napred. Oni se zamene sa nekim i eto ih opet. Sećaš se, išli smo zajedno sa reprezentacijom u Meksiko i Honduras. Svi spavaju, ja budan. Nadrogirao se bensedinima i proklinjem dan kada sam krenuo na put".

BES

"Osećanje sa kojim se često susrećem na terenu. Evo sad protiv Partizana. Hteo sam da ’zadavim’ malog Mladenovića. Bila neka duga, pada pored linije, ali u teren. On hoće da je zalepi za nogu.  Odbije mu se od cevanice i ode u aut. Poludeo sam. Ti ćeš da je primaš, pusti je bre da izađe, vidiš da je aut za nas. Sreo sam se i sa Mažićem, sve je ok. U tom našem sukobu bilo je moje krivice. Ali boga mi i njegove. Ako ti neko pokaže žuti karton zbog banalnog prigovora u 3. minutu Večitog derbija, onda moraš da pomisliš da ima nešto lično protiv tebe".

KUĆNI LJUBIMCI

"Moja slabost. Imao sam sve i svašta. Tri psa, papagaje, zečeve, ribice. To je ono kad si mali, pa ti roditelji ispunjavaju svaku želju. Imao sam dalmatinca, staforda, mobsa. Poslednji mi je uginuo taj staford, imao je 13 i po godina. Mnogo volim životinje i smatram da čovek ne može da ima boljeg prijatelja od psa. Rešio sam da se odmorim posle 20 godina, ali sam siguran da će moja deca imati kućnog ljubimca. I da će mene cimati da ih šetam i kupam, kao što sam ja maltretirao svoje roditelje".
...
Javor pa pauza u prvenstvu. Prilika za predah. Svestan je da Tumbaković ima druga rešenja na levom boku crnogorskog nacionalnog tima:

"Trenutno sam posvećen klupskoj sceni i ne zanosim se previše reprezentativnim ambicijama. Bila mi je čast da nosim dres Crne Gore i uvek sam ostavljao srce na terenu. Neverovatno je kako nam malo fali da budemo deo velikog spektakla. Kvalifikacije za Brazil, treba nam bod protiv Ukrajine, mi doživimo debakl. Jedan crveni, pa moje isključenje i na kraju 4:0. Pre toga, baraž sa Češkom, i tada za malo. Sada smo ponovo na korak od sna. Imamo dva najteža rivala za kraj. Dansku u Podgorici i Poljsku na strani. Nije moglo gore. Uzdam se u Mirka i Jovetu. Stevan je čudo od igrača, a Vučinić čudo nad čudima".

Sa toliko čuda, sve je moguće. Crna Gora želi u Rusiju. Želi i Volkov. Bez obzira na turbulencije tokom leta ka Moskvi.

-----------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA