Španija bi mogla da upotrebi svoje ustavno ovlašćenje da suspenduje katalonsku autonomiju ukoliko regionalni parlament proglasi nezavisnost, rekao je danas španski ministar pravde Rafael Katala, dan nakon što je u Kataloniji održan referendum o nezavisnosti, koji je Madrid zabranio.

Katalonska vlada najavila je za danas sednicu iza zatvorenih vrata kako bi razmotrila naredne korake u planovima za proglašenje nezavisnosti od Španije. Zvaničnici se saopštili da glasanje pokazuje da je većina za secesiju, prenosi AP.

Predsednik te pokrajine Karles Pudždemon predsedavaće današnjim sastankom, na kome se očekuje da će se razmatrati da se zatraži od regionalnog parlamenta glasanje o deklaraciji o nezavisnosti tokom ove nedelje.

Gradonačelnica Barselone Ada Kolau upozorila je, sa druge strane, regionalnu katalonsku vladu da unilateralna deklaracija nezavisnosti "nije najbolji način" za rešavanje situacije u Kataloniji. Ona je istovremeno pozvala na "inkluzivni odgovor", prenosi madridski dnevnik "Pais".

Španski premijer Marijano Rahoj, u međuvremenu, sastaje se sa liderima partija na vlasti, a pre održavanja sednice na kojoj bi se raspravljalo o tome kako se suočiti sa najozbiljnijom krizom u zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

U Kataloniji je u nedelju održan referendum o nezavisnosti, a prvi rezultati pokazali su da je 90 odsto glasača glasalo za nezavisnost Katalonije od Španije.

Do sada su Evropska unija, SAD i većina međunarodnih organizacija podržli stav Španije.

NOVI UDARAC ZA EU

Dešavanja u Španiji dodatno će uzdrmati Evropsku uniju nakon Bregzita i ekonomske krize, kaže Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

"Nadam se da će EU naći racionalan odgovor koji će poslati da se tenzije smire u Španiji i da se na neki način sve to kanališe kroz demokratske procedure, da se EU pojavi kao posrednik između centralnih španskih vlasti i Katalonije", naglasio je Đukanović za RTS.

On je dodao da je očigledno da je sindrom "balkanizacije" zahvatio i to poluostrvo i da će posledice nakon referenduma po Španiju biti " dugoročno podeljeno društvo".

KRVAVI REFERENDUM: Katalonci proglasili pobedu!

Smatra da referendum nije imao "pun demokratski kapacitet" imajući u vidi odluku Ustavnog suda Španije o njegovom održavanju, ali i sam način njegovog održavanja gde su glasači sami štampali listiće kod kuće i donosili ih.

"Videli smo bezbroj incidenata na glasačkim mestima. Upitna je sama legitimnost i legalnost ovog referenduma. To će pokrenuti dubinsku raspravu unutar Sspanije pokrenuti o budućnosti ove pokrajine, očigledno je da postoji neka vrsta nastojanja za odvanjem od Šanije već duže", pojasnio je on.

Očigledno je, kako kaže, da separatistički pokreti širom Evrope jačaju i da je veoma važno da se ubuduće svi slični pokušaji dešavaju u okviru demokratske procedure.

Ko je Karles Pužemon?

Predsednik Katalonije  na počecima svoje profesionalne karijere bavio se novinarstvom pišući za nekoliko lokalnih novina. U novinarskoj karijeri je brzo napredovao i bio direktor Katalonske novinske agencije, a zatim i nedeljnika "Katalonija tudej", prenele su agencije.

Kao dugogodišnji simpatizer, a zatim i kao član partije Convergence and Union (CiU), politički karijeru je započeo na mestu parlamentarca 2006. Već 2011. izabran je za gradonačelnika Girone, gde je i živeo četiri godine, da bi zatim bio izabran na mesto predsednika Asocijacije opština za nezavisnost. Za predsednika Katalonije izabran je 10. januara 2016.

Brutalno: Policija baca ljude niz stepenice VIDEO

Pudždemon potiče iz stare i tradiciji okrenute katalonske porodice. Rođen je u familiji sa osmoro muške dece. Nakon završenog školovanja posvetio se novinarstvu sa posebnim akcentom na izveštavanje iz Katalonije. Godine 1988. sakuplja sve evropske reference o Kataloniji kako bi izradio publikaciju koja će se baviti njenom istorijom i kulturom. Oženjen je rumunskom novinarkom Marcelom Topor sa kojom ima dve ćerke.

Stanovnštvo u Kataloniji se juče izjasnilo o nezavisnosti, uprkos sudskoj zabrani referenduma i intervenciji policije.

Po okončanju referenduma Pudžemon je izjavio da je "ostvareno pravo da Katalonija bude nezavisna država u obliku republike".

"Vlada kojom predsedam će idućih dana poslati u parlament izraz želje za suverenitetom našeg naroda, odnosno rezultate današnjeg izjašnjavanja, kako bi se mogao primeniti zakon o referendumu", rekao je Pudždemon.

Španska policija je tokom zauzimanja 92 škole s glasačkim kutijama rasterivala građane koji su ih telima branili nakon čega su povređene 893 osobe, od kojih dvanaest policajaca dok su četiri osobe uhapšene.

Španski Ustavni sud je ranije poništio zakon o referendumu donesen u katalonskom parlamentu te izjašnjavanje proglasilo nezakonitim.

Grupe koje se zalažu za nezavisnost Katalonije i sindikati najavili su generalni štrajk za utorak u znak protesta protiv policijske akcije usmerene protiv referenduma, ali i kako bi iskoristili zanos ljudi iskazan u nedelju.

KO SU KATALONCI?

Katalonci su narod koji živi u "Paisos Catalans", odnosno u Katalonskim zemljama, koje čine Valensia, Balearska ostrva, delovi španske regije Aragon, Rousilon na jugoistoku Francuske i sama Katalonija.

Zabranjeni referendum o nezavisnosti Katalonije nije pokrivao sve Katalanske zemlje, odnosno bio je oganičen samo na Kataloniju, područje u severoistočnoj Španiji, u kojoj živi 7,5 miliona ljudi.

To područje čini 15 posto španske populacije i 20 posto njene ekonomije.

Katalonci imaju izrazitu istoriju, kulturu i jezik, a među najpoznatijim je slikar Salvador Dali.

Inače, region Katalonije se prvi put spominje u 12 veku, stotinama godina pre ujedinjenja Španije, prenela je na svom portalu Al džazira Balkans.

Nakon dekreta Nueva Planta iz 1716, potpala je pod direktnu vladavinu Madrida.

Katalonska autonomija je tema koja se često ponavlja tokom istorije zemlje.

Godine 1931, kada je Španija postala Republika, Kataloniji je data veća politička autonomija unutar okvira države.

Međutim, u deceniji nakon Španskog građanskog rata, vojna vlada Francisa Franka je ukinula autonomiju toj regiji.

Tokom Frankove vladavine od 1939. do 1975. katalonska kultura je žestoko potisnuta. Simboli katalonskog identiteta poput "kastela", odnosno kula od ljudi, zabranjeni su, a roditelji su bili prisiljeni deci da daju španska imena.

Katalonski jezik (koji se takođe govori u Valensiji i na Balearskim ostrvima) ograničen je, a bilo je zabranjeno govoriti ga u javnosti.

Kako se demokratija u Španiji razvijala nakon Franka, katalonska autonomija se ponovno pojavila i razvila se.

Godine 1979, objavljen je novi Statut o autonomiji Katalonije, koji je obnovio katalonski parlament.
Izbori za 135-člano telo su održani naredne godine, 20. marta.

Regija, koja čini jednu od 17 španskih "autonomnih zajednica", ima svoju policiju i ovlašćenja nad pitanjima poput obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Postoje i odredbe za zaštitu katalonskog identiteta, uključujući status zajedničkog jezika za katalonski i kastiljski, te zakon koji nalaže da nastavnici, lekari i zaposleni u javnom sektoru koriste katalonski jezik na svom radnom mestu.

Međutim, napori za potpunu nezavisnost su dobili zamah proteklih godina, pre svega nakon španske dužničke krize 2008. godine.

Zagovornici nezavisnosti tvrde da Katalonija, koja je jedna od najbogatijih španskih regija, daje više finansijske podrške Španiji nego što je dobija od centralne vlade u Madridu.

Oni koji podržavaju katalonsku nezavisnost smatraju snažnu ekonomiju regije pokazateljem da će ova španska pokrajina "biti održiva kao suverena država".

Gotovo 1,6 miliona ljudi živi u Barseloni, prestolnici Katalonije, koja je velika turistička destinacija.