"Vučić u krucijalnim pitanjima, strateški važnim za zemlju nije napravio grešku poslednjih pet godina. Postoje neke sitne stvari u kojima greši ali koje ne utiču na strateški pravac Srbije", rekao je Krstić za N1.

Na pitanje kada je poslednji put kritikovao Vučića, Krstić je rekao da je to učinio prošlog utorka, kada je kritikovao Vučića oko Vulina "da ovo što mulja oko tetkinih para zaslužuje smenu".

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izabrao je u petak Zorana Panovića i Nebojšu Krstića za članove Upravnog odbora Radio-televizije Srbije. Ubrzo posle te odluke, oglasilo se Udruženje novinara Srbije koje je upitalo po kojim kriterijumima je Krstić izabran, budući da je bi savetnik za medije predsednika Borisa Tadića u vreme kada su usvojene drakonske izmene Zakona o javnom informisanju.

Panović i Krstić novi članovi UO RTS


Krstić je rekao da kao savetnik predsednika nije ni pisao, ni predlagao, ni izglasavao zakone, te da ne može da bude odgovoran za nešto u čemu nije učestvovao.

Kaže da je oduvek izražavao žalost zbog strogosti tog zakona, a kasnije i zadovoljstvo što se taj propis nije primenjivao u svom punom kapacitetu, te da to znaju i mnogi urednici medija sa kojima je razgovarao.


Za imenovanje u Upravni odbor RTS-a je, kako kaže, saznao iz medija i “stjupidnog saopštenja” UNS-a. O Centru za društvena istraživanja, koji ga je kandidovao za tu funkciju, kaže da zna da se bave istraživanjima iz oblasti društvenih nauka, kulture i umetnosti i da ga ništa više od toga ni ne zanima. Zaljučio je samo da su “vrlo inteligentni” čim su u njemo prepoznali nekog ko može da doprinese kvalitetnom radu RTS-a.

Na pitanje kako će RTS raditi po njegovom imenovanju u Upravni odbor, kaže:

“Voleo bih da RTS bude sušta suprotnost N1! I treba da bude. Da bude glas profesije, objektivnog novinarstva u skladu sa Kodeksom, i da bude glas svih relevatnih glasova u Srbiji. To kod vas ne postoji, vi ste potpuno jednostrana TV”, poručio je on za N1.

Javni servis, prema njegovim rečima, treba da bude glas pristojne, normalne, demokratske, civilizovane i evropske Srbije. “U dobroj meri bio je to i do sad, i u okviru tih parametara treba da nastavi da radi”, smatra on.