Britanski "Gardijan" prenosi ključne tačke Pudždemonovog govora u katalonskom parlamentu:

3. Pudždemon je rekao da vredi pokušati međunarodno posredovanje u cilju rešavanja krize.

4. Katalonski vođa je rekao da je ubeđen da je konflikt Katalonije i Španije moguće rešiti pregovorima.

"Gardijan" navodi da je malo toga rešeno Pudždemonovim govorom.

"Komentator španskog lista 'El Pais' Horhe Galindo kaže da bi Španija i dalje mogla da upotrebi član 155. Ustava kako bi preuzela kontrolu nad katalonskom regionalnom vladom, a radikalna stranka CUP, koja se zalaže za nezavisnost, mogla bi da raskine koaliciju sa Pudždemonovom strankom", navodi "Gardijan".

Španska vlada je večeras odbacila "prećutno" proglašenje nezavisnosti Katalonije.

"Neprihvatljivo je prećutno proglasiti nezavisnost, a onda je suspendovati na eksplicitan način", rekao je portparol španske vlade za AFP.

19.46 - Karles Pudždemon predložio je dalji dijalog koji bi vodio ka nezavisnosti. "Hoću da sledim volju naroda da Katalonija postane nezavisna država". Ove reči propraćene su gromkim aplauzom poslanika. "Predlažemo suspenziju proglašenja deklaracije o nezavisnosti... kako bi radili na primeni rezultata referenduma. Danas činimo odgovoran gest u korist dijaloga".

19.37 - Karles Pudždemon se obraća Špacima: "Mi nismo kriminalci, nismo ludaci. Mi smo normalni ljudi i samo hoćemo da glasamo. Bili smo spremni za razgovor i dijalog. Nemamo ništa protiv Španije. Hoćemo bolje razumevanje sa Španijom. Odnos nije funkcionisao mnogo godina i sada je neodrživ".

19.30 - Pudždemon govori 20 minuta, a nije rekao šta planira. Trenutno govori o istoriji.

19.20 - "Ne planiram pretnje niti uvrede. Mi smo odgovorni za ovo. Moramo da smirimo situaciju, a ne da podgrevamo. Hoću da razgovaram sa svima. Svi smo deo iste zajednice i zajedno moramo napred. Nikada se nećemo složiti o svemu ali smo mnogo puta dokazali da su demokratija i mir jedini način za napredak. To zahteva dijalog", rekao je Karles Pudždemon.

19.14 - Karles Pudždemon počeo govor.

18:10 - Sednica katalonskog parlamenta kasni sat vremena. Saopšteno je da katalonski lider Karles Pudždemon trenutno je na sastanku sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, pa je sednica odložena za jedan sat.

SUKOBI U VALENSIJI

18:05 - Na ulicama katalonskih gradova pojačano je prisustvo policije.

Dan odluke za Katalonce: Nezavisnost sad, ili...

18:00 - Španski premijer Marijano Rahoj nagovestio je da će se pozvati na Član 155 Ustava, koji centralnoj vladi omogućava da preuzme kontrolu kad autonomnim regionom ukoliko taj region "ne ispunjava obaveze koje proističu iz Ustava i ostalih zakona, te ako deluje u suprotnosti sa interesima Španije".

LUDILO: Nepoželjni jer su bili u španskoj policiji

ISTORIJA, ZAMKE, RIZICI

ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?

Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.

Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.

Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...

U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.

Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik...

Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona.

To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak.

Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.

Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala...

Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).

RAZLOZI ZA NEZAVISNOST

1. NOVAC 

Katalonija je ekonomski najmoćniji region od 17 koliko ih ima Španija. Stanovnici Katalonije zaslužni su za JEDNU PETINU državne ekonomije. Sa BDP-om većim od 200 milijardi evra, ovaj region snažniji je od ekonomija Finske ili Portugala. Četvrtina španskog izvoza (25%) odnosi se na robu i usluge iz Katalonije. Separatisti tvrde da Španija PLJAČKA Kataloniju, jer je jaz između onoga što Katalonija plaća kroz poreze i onoga što dobija - 10 milijardi evra godišnje! Stopa nezaposlesnosti u Kataloniji manja je od španske za oko 4%. 

2. JEZIK 

Pod generalnom Frankom, katalonski jezik je bio PROGNAN iz bilo koje službene upotrebe. Od uspostavljanja demokratije, 1978. godine, katalonski jezik je ponovo dobio svoje mesto u državnim institucijama. Sada više od 80% stanovnika Katalonije govori katalonski. 

3. POŠTOVANJE (PONOS) 

Katalonski borci za nezavisnost traže da se glas Katalonaca poštuje i da imaju pravo na referendum. Madrid sve to odbija, što dodatno nervira Katalonce. 

Na svakoj utakmici Barselone, tačno u 17 minuta i 14 sekundi (godina kada je Katalonija pala pod vlast kralja Filipea) sa tribina Nou Kampa se mogu čuti slogani za nezavisnost Katalonije.

RIZICI

Katalonija bi, pre svega, u ekonomskom smislu mogla da se suoči sa velikom zaduženošću. Od 2009. godine zaduženost regionalne vlade je u porastu. Izvoz bi takođe pretpreo udar, jer se više od trećine proizvoda izvozi u ostatak Španije, a u slučaju otcepljenja to bi bilo podložno dodatnim porezima. Dalje, Katalonija ne bi imala pristup Evropskoj uniji i njenom slobodnom tržištu na koje izvozi dve trećine svojih roba i usluga... Taj problem je, veruje se, bio ključan i za Škotsku i njen referendum. 

Takođe, pitanje je šta bi bilo sa Fudbalskim klubom Barselona, ali i Fudbalskim klubom Espanjol i u kojoj bi se ligi oni takmičili.

Barselona u engleskoj ligi?!