Oko kuće uvek ima posla, reći će vam svako ko u njoj živi. U stambenoj zgradi posla, istina, ima malo, ali zato problema ima uvek. Po pravilu, što je veći broj stanova, veći su i problemi. Ovde ćemo pomenuti samo one komunalne - od neodržavanja ulaza, gomilanja starih stvari na zajedničkim površinama, do bacanja smeća po hodnicima, neretko i kroz prozor ili terasu.

Zašto OVAKO??? (FOTO)

Ako se tako ponašamo kada smo svesni da neko od komšija može da nas "snimi", zamislite kakva nam je tek (ne)kultura stanovanja onda kada znamo da nas niko ne gleda?

Dobra stvar je što ona, pre ili kasnije, ispliva na površinu. Loša je što ispliva zajedno sa fekalijama i raznim otpadom koje smo bacali u kanalizacione odvode.

KADA POČNE DA PRELIVA

Sa svojim lošim navikama na nimalo prijatan način morali su da se suoče stanari jedne zgrade na Bežanijskoj kosi.

Njihova agonija traje od avgusta, kada je fekalna voda počela da puni zajednički podrum zgrade.

Stanari su problem odmah prijavili nadležnima, ali su na rešenje, kako to obično biva, morali da čekaju. Najpre da bi se utvrdilo ko je uopšte nadležan, a onda i da bi se lociralo gde je nastalo zagušenje u kanalizaciji, za koju je vezano 27 stanova.

Gušimo se u smeću: Srbija na divljim deponijama

Dok je trajala "igranka" sa Gradskim stambenim, jednom privatnom firmom za hitne intervencije, Vodovodom i kanalizacijom i, na kraju, inspekcijom, podrum se sve više punio fekalijama. Fekalna voda ubrzo je stigla i do kućice lifta, a cela zgrada više od mesec dana širila je miris toi-toi toaleta.

Kada je napokon utvrđeno u čijoj je nadležnosti kanalizaciona cev, majstori su počeli da kopaju. Ašovima su morali da probiju slojeve i slojeve produkata ljudskog metabolizma, neznanja i nemara.

Na kraju mukotrpnog posla, radnici su izvukli oko dva kubika crne mase u kojoj je bilo svačega!

"Najviše vlažnih maramica, štapića za uši i kondoma", ogorčeno priča Marija Janković, stanarka zgrade.

Svoju priču i fotografije želela je, kaže, da podeli sa čitaocima Monda, da bi ukazala na problem koji može da se desi bilo kojoj zgradi u kojoj manjka kultura stanovanja.

ANKETA: Zašto smo stoka!?

Spisak onoga što su njene komšije nonšalantno ubacivale u kanalizaciju je poduži. Pored vlažnih maramica, koje se lepe za cevi i tako stvaraju zagušenje, i kondoma, koji se napune vodom i poput balona blokiraju cev, radnici su "iskopali" i ovo: higijenske uloške i tampone, zavoje, pelene, plastične kese, peškire i tekstil, plastičnu ambalažu i tetrapak!

"Izvukli su čak i zimnicu i prošlogodišnji kiseli kupus! Ljudi otvore poklopac kanalizacionog šahta i ubace glavicu kupusa. Pronađeni su ostaci i druge hrane, zatim mast i ulje. Čini nam se da mast ili ulje od prženja mogu jednosnostavno da prođu kroz cevi, a nismo svesni da ohlađena mast deluje kao lepak", kaže Marija.

GDE JE NESTAO KAMEN ZA KUPUS

Oni koji se profesionalno bave odgušenjem kanalizacionih cevi, nisu iznenađeni Marijinom pričom. Susretali su se i sa gorim stvarima.

"U šahtovima sam pronalazio ne samo glavice kiselog kupusa, nego i kamen za kupus", kaže vodoinstalater Vladan Petrović.

Za 25 godina, koliko se bavi tim poslom, nagledao se, kaže, svega i svačega.

"Svašta smo nalazili. To je kao kontejner, samo u kanalizaciji. Izvlačili smo životinjske kosti, kore od lubenica, osveživače za wc šolje, plastične kese, tufere, čarape, ali najviše je ženskih uložaka i vlažnih maramica. Često ih bude sramota kada vide šta smo izvukli, pa se vade na decu. Kao, dete je ubacilo u wc šolju".

undefined Kanalizacija

Jednom je, tvrdi, iz cevi izvukao šarana!? Sa nevericom ga pitamo koliki je bio taj šaran i kako je uopšte tu dospeo.

"Žena je valjda čistila živu ribu nad lavaboom, ova je iskočila i upala u wc šolju", odgovara kroz smeh.

Kulturu stanovanja u Srbiji, majstor Vlada ocenjuje "dvojkom", jer veoma mali broj ljudi, kako objašnjava, vodi zaista računa o tome šta baca i pušta niz cevi odvoda sudopera, kade ili toaleta.

ŠTA NIPOŠTO NE SME DA ZAVRŠI U KANALIZACIJI

Na prvom mestu su masnoća i ulje, jer se lepe za cevi, talože i na kraju začepljuju odvode.

Vodoinstalaterska inetervencija i udarac na džep su, pritom, manji problem. Mnogo veći problem je što bacanjem ovih, ali i drugih štetnih stvari u odvode, nanosimo štetu rekama u koje se kanalizacija direktno izliva.

Šta, dakle, nikako ne smemo da bacamo u kanalizacione odvode:

- masnoću od mesa i kuhinjsko ulje

- ostatke hrane

- mlečne proizvode

- ljuske od jaja

- ostatke kafe

- motorna ulja, antifriz, razređivače, boje, lakove i ostale toksične hemikalije

- kondome

- higijenske proizvode za žene (tampone, uloške, vatu)

- ubrus (ne, nije isto što i toalet papir)

- vlažne maramice

- lekove

Sve ove stvari, upozoravaju stručnjaci, mogu da naškode ne samo sanitarijama, već na duže staze mogu da naprave ekološki problem.

Njihova štetnost utoliko je veća ukoliko se u obzir uzme činjenica da se u Srbiji prerađuje samo od pet do deset odsto otpadnih voda!

Ili, ponovo izraženo u brojkama, imamo šest puta manje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nego što nam je potrebno. Od tih postrojenja samo osam radi prema evropskim standardima.

Ekologija - to će biti BOLNO pitanje za Srbiju

Nosi đubre sa sobom, ne prljaj prirodu!