Nemački Savezni ustavni sud doneo je presudu u slučaju osobe koja se žalila zato što joj je odbijeno da joj se u krštenici promeni upisani rod "žensko" u "različit". Zvaničnici su odbili zahtev pozivajući se na zakon koji dozvoljava da se deca registruju samo kao žensko ili muško ili da se rubrika za pol ostavi prazna.

Osoba koja se žalila, čije ime nije navedeno, smatrala je da to predstavlja kršenje njenih ličnih prava.

Najviši nemački sud ustanovio je da zakon štiti seksualni identitet, koji ima ključnu ulogu u tome kako pojedinci sebe vide ili kako ih vide drugi. Sud je naveo da je "seksualni identitet osoba koje ne mogu biti podvedene ni pod muški ni pod ženski pol takođe zaštićen" i da ih ustav takođe štiti od diskriminacije zbog njihovog pola.

Vladi je dat rok da do kraja 2018. izradi nova pravila.

U Indiji legalizovan treći pol

Sud je naveo da vlasti mogu na dva načina da prilagode pravila da se usklade sa ustavom. Mogu da odluče da ne bude rubruka za pol u civilnim registrima ali takođe mogu da otvore mogućnost da osobe koje su pogođene mogu da izaberu drugu pozitivnu odredbu svog pola koja nije ni muška ni ženska.

Grupa aktivista "Drite Opcion" (Dritte Option), koja se zalagala za opciju trećeg pola, napisala je na Tviteru da je potpuno oduševljena ovom odlukom za koju je navela da se "graniči s malom revolucijom".