Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović predstavio je danas u Bonu studiju o tome šta očekuje Zapadni Balkan u narednih 100 godina, kakvo je pravo stanje i uticaj klimatskih promena na Srbiju i region.

Rezultati studije pokazuju da je stepen zagrevanja na Zapadnom Balkanu brži nego u nekim drugim delovima sveta, odnosno da je u poslednjih 60 godina prosečna temperatura u regionu porasla za 1,2 stepena, a da se kraja veka očekuje porast od četiri stepena, rekao je on i dodao da građani već osećaju konkretne posledice.

Prema oceni Svilanovića, regionalna saradnja ključna je za ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena.

Govoreći o trendovima klimatskih promena, Svilanović je rekao da se uticaj zagrevanja pomera ka severu, što konkretno znači da su poljoprivreda i proizvodnja hrane u Srbiji posebno podložne visokim temperaturama.

"To su konkretne stvari koje su vrlo životne i koje će svako od nas osetiti. O tome danas razgovaramo i o tome kako da se svi u regionu okupimo i potražimo pomoć od EU", dodao je on na regionalnoj ministarskoj konferenciji u Bonu.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju naveo je da Srbija najsporije sprovodi prilagođavanje domaćih sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine, prvenstveno zbog visoke cene koja je potrebna za ispunjavanje tih standarda.

"Jedan od razloga je visoka cena. Potrebno je mnogo novca da bismo se prilagodili tim standardima, ali s druge strane to je neophodno i trošak bi trebalo da bude kompenzovan smanjenjem drugih troškova koje smo imali u poslednjih nekoliko godina zbog poplava i visokih temperatura", rekao je on.

Svilanović je rekao da ulaganje u zaštitu životne sredine ne treba da se posmatra samo kao izdvajanje, već i kao šansa za otvaraje takozvanih "zelenih poslova".

"Tu nijedna granična linija nema nikakav značaj", rekao je Svilanović i poručio da se visoka cena borbe protiv klimatskih promena isplati i nije neophodna samo da bi Srbija ušla u EU, već i da bi zaštitila svoju poljoprivredu.