Rezultati nedavno sprovedenog istraživanja pokazali su da građani Srbije o hepatitisu C ne znaju dovoljno. O ovoj infekciji informišu se najčešće putem medija, pa evo, da malo razbistrimo sliku...

Mnogi ljudi žive ne znajući da imaju hepatitis C, sve dok njihova jetra već ne pretrpi oštećenja, što je proces koji može trajati godinama. Ima osoba koje se zaraze ovim virusom, kraće vreme imaju hepatitis C i zatim im bude bolje, i onda se govori o akutnom hepatitisu C. Ali, u većini slučajeva, infekcija izazvana ovim virusom razvija se jako, jako dugo i tada bolest postaje hronična, tada je, dakle, u pitanju hronični hepatitis C.

Iako je hepatitis C veoma ozbiljan, kod većine pacijenata bolest se može držati pod kontrolom i oni mogu voditi aktivne, ispunjene živote.

Šta izaziva infekciju hepatitisom C?

Hepatitis C izaziva virus hepatitisa C. Širi se kontaktom sa krvlju zaražene osobe.

Hepatitis C možete dobiti ako:

- koristite zajednički pribor za ubrizgavanje droge, ako igle i špriceve delite sa drugim narkomanima

- ste primili transfuziju krvi ili vam je presađen organ pre 1994. godine, kada je uvedeno testiranje donirane krvi i organa na hepatitis C

- se ubodete na iglu na kojoj ima krvi zaražene ovim virusom, što se ponekad može dogoditi u zemljama u razvoju u kojima se igle ponekad pri vakcinaciji koriste više puta

- ako se tetovirate, ili radite pirsing tela nesterilisanim instrumentima

U retkim slučajevima majka može preneti virus hepatitisa C bebi tokom porođaja, ili se, u takođe retkim slučajevima može dogoditi da se zdravstveni radnik zarazi ukoliko dođe u kontakt sa krvlju zaraženom hepatitisom C.

Rizik od dobijanja hepatitisa C seksualnim putem je relativno nizak, ali se značajno povećava ako imate veliki broj seksualnih partnera.

Ne možete dobiti hepatitis C kontaktima zagrljajem, poljupcem, kijanjem, kašljanjem, deljenjem istog pribora za jelo, čaša i sličnog, piše WebMD.

Koji su simptomi?

Većina ljudi inficiranih virusom hepatitisa C u početku neće imati nikakve simptome. Kada se simptomi razviju, oni mogu uključivati:

- veoma izražen umor

- bolove u zglobovima

- bolove u stomaku

- svrab kože

- upala mišića

- taman urin

- žućkasta prebojenost beonjača i kože (žutica), koja se u najvećem broju slučajeva pojavljuje tek kad su ostali navedeni simptomi u prolazu

U velikom broju slučajeva desiće se da se razvije i hronični hepatitis C, i dalje bez ikakvih simptoma. I upravo zbog toga često se dešava da osoba ima hepatitis C i čitavih petnaestak godina pre nego što dobije dijagnozu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Mnogo ljudi sasvim slučajno sazna da ima hepatitis C. Recimo, kad žele dobrovoljno da daju krv, pa rutinsko testiranje pokaže prisustvo virusa, ili u okviru rutinskih analiza, kada se registruju povišeni nivoi enzima jetre u krvi, pa se posumnja na hepatitis C.

Ako vaš lekar posumnja da možda imate hepatitis C, razgovaraće sa vama o testiranju. Ako analiza krvi pokaže prisustvo antitela na hepatitis C, to će značiti da ste u nekom trenutku imali hepatitis C. Drugi tip analize pokazaće da li još imate hepatitis C.

Ako taj drugi test pokaže da imate hepatitis C, može se desiti da je potrebno da se uradi biopsija jetre, da bi se videlo kako vam jetra radi. Tokom biopsije jetre, ulazi se iglom između rebara, uzimaju se mali uzorci tkiva i oni se analiziraju pod mikroskopom. Takođe, može se desiti da vam bude potreban pregled skenerom i magnetnom rezonancom, ultrazvukom, da bi se isključila mogućnost da imate rak jetre.

Kako se leči?

Vaš lekar će, u dogovoru sa vama odrediti najbolju terapiju, koja se može razlikovati od slučaja do slučaja.

Ali, kakva god da vam je terapija prepisana, jako, jako je važno da vodite računa o sebi. Da živite što je moguće zdravije. Ponekad, osobe koje imaju hepatitis C ne primećuju nikakve promene u tome kako se osećaju. Ali, ima i onih koji se osećaju umorno, bolesno ili postaju depresivni. Možda ćete se osećati bolje ako budete vežbali i hranili se zdravo. Da biste smanjili rizik od oštećenja jetre, nemojte konzumirati alkohol, narkotike kao i lekove koji opterećuju jetru.

Sad, kad imate opštu sliku, evo kakva je situacija u Srbiji

Udruženje pacijenata sa bolestima jetre "Hronos" u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" danas je predstavilo rezultate istraživanja javnog mnjenja o hepatitisu C, pod nazivom "Stepen informisanosti i stavovi o značaju otkrivanja, lečenja i prevencije hepatitisa C među građanima Srbije".

Rezultati su pokazali koliko su građani Srbije upoznati sa infekcijom hepatitisa, da li su informacije o ovoj bolesti dostupne javnosti, odnosno koliko su poznati faktori rizika i načini prevencije.

O rezultatima istraživanja govorila je prim. dr Violeta Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je navela da blizu dve petine građana ne zna šta je hepatitis.

"Ohrabruju podaci da su građani Srbije dobro upoznati sa rizicima za prenos virusa hepatitisa C. Podaci istraživanja pokazuju da je između 84 i 87 odsto građana upoznato da rizik mogu predstavljati hirurške i stomatološke intervencije obavljene nesterilisanim instrumentima i zloupotreba narkotika deljenjem igle i drugog pribora. Pirsing, tetoviranje, kao i često menjanje seksualnih partnera bez korišćenja kondoma kao rizik za prenos virusa hepatitisa C prepoznaju 3 od 4 osobe. Takođe, dve trećine građana informisano je da je prenos virusa moguć sa majke na novorođenče", izjavila je prim. dr Rakić i dodala da 90 odsto onih koji znaju za hepatitis C smatraju da je to ozbiljna bolest.

Kada je reč o informisanju građana o HCV infekciji, mediji se izdvajaju kao glavni izvor i na ovaj način za hepatitis C je saznalo nešto više od trećine građana Srbije. Ipak, tek blizu jedne četvrtine građana je zadovoljno informativnom ulogom medija kada je reč o hepatitisu C, dok oko 46 odsto građana ima stav da su informacije nedovoljno ili čak slabo dostupne. Škola takođe ima veoma važan edukativno informativni uticaj, a slede prijatelji i vršnjaci, porodica i lekari, odnosno zdravstvene ustanove.

Učesnici su razgovarali i o položaju obolelih od hepatitisa u društvenoj zajednici, kao i o mogućnostima lečenja, efikasnosti savremenih terapija i usklađivanju protokola lečenja sa standardima Evropske unije.

Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre "Hronos", povodom obeležavanja desete godišnjice rada ovog udruženja, skrenula je pažnju na činjenicu da o ovoj infekciji vladaju mnoge predrasude, a jedna od najvećih je da su u riziku od hepatitisa C isključivo intravenozni uživaoci droga.

Ona je napomenula da su često upravo predrasude okruženja razlog zbog kog oboleli od hepatitisa C, u strahu da će ostati bez prijatelja ili porodice, kriju svoju dijagnozu.

Dragojević je dodala kako u prilog tome govore i rezultati istraživanja koji su pokazali da čak dve trećine građana u slučaju infekcije hepatitisom C ne bi o tome obavestilo svoje prijatelje, dok bi svega devet odsto njih o tome obavestilo svoje kolege.

Sa druge strane, 50 odsto građana ne bi bilo opušteno u direktnom kontaktu sa osobom koja je inficirana hepatitisom C, 40 odsto njih se ne bi se osećalo bezbedno ili prijatno u radu sa osobom inficiranom hepatitisom C, dok 64 odsto građana smatra da nije bezbedno da osoba zaražena hepatitisom C radi sa decom.

"Ministarstvo zdravlja kontinuirano i posvećeno radi na unapređenju položaja osoba koje se bore sa ovom bolešću. Formirana je Posebna radna grupa za kontrolu hepatitisa koja je izradila Uputstvo za dijagnostiku i lečenje te napravila preporuke za terapijski izbor što je bila osnova za započinjanje procedure stavljanja ovih direktno delujućih lekova na listu i nadamo se početak redovne primene ove terapije o trošku RFZO u narednom periodu. Paralelno sa tim, od velike važnosti je činjenica da je u ovom trenutku dostupnost generičkih lekova, za koje su relevantne naučne studije pokazale da zaista nema razlike u efikasnosti u odnosu na brendirane lekove za hepatitis, u značajnom porastu, te su pojedini već prekvalifikovani od strane SZO i odobreni od GFATM", rekao je dr Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

"Primenom novih terapija kao i upotrebom efikasnih i delotvornih generičkih lekova, koji su 500 do 1.000 puta jeftiniji od brendiranih, uz dalje unapređenje javne svesti o samoj bolesti, uklanjanje mnogobrojnih predrasuda o njoj, odnosno zajednički, koordinisan i konstruktivan rad svih društvenih činilaca, moguće je rešavanje ovog javno-zdravstvenog problema u našoj zemlji, odnosno uspostavljanje pune kontrole i eliminacija hepatitisa", istakao je dr Mahmutović.

Kada je reč o programima javne zaštite, čak 98 odsto građana ocenilo je kao važnu dostupnost savremenih i inovativnih lekova u terapiji hepatitisa C, a isti procenat prepoznaje i važnost besplatnog testiranja krvi.

U vezi sa tim, prof. dr Milotka Fabri sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, podsetila je da u Srbiji nema kontinuirane nabavke testova za dijagnostiku i otkrivanje obolelih, a nije dostupna ni savremena terapija.

"Lečenje savremenim lekovima doprinosi povećanju kvaliteta života obolelih koji su mahom deo radno sposobne populacije, kao i smanjenju troškova hospitalizacije zbog komplikacija ciroze. Na duže staze, ova terapija donosi smanjenje broja slučajeva karcinoma jetre i najzad troškova transplantacije kao jedinog terapijskog rešenja terminalne bolesti jetre. Novi, savremeni lekovi za hepatitis C registrovani su u Srbiji, ali kada će biti dostupni i za koji broj obolelih, još nije precizirano. To unosi strah da će se kod nas ova bolest dalje širiti. Zato je neophodno postojanje nacionalne strategije za prevenciju hepatitisa C", naglasila je prof. dr Fabri.

Istraživanje je sprovela specijalizovana agencija MASMI, uz podršku kompanija Medicopharmacia d.o.o. i Gilead Sciences.

Tihi UBICA: Većina i ne zna da je zaražena