"Srbija je konkretna, sa konretnim predlozima i spremna. Želimo da svi, i sa druge strane, i u BiH, a i u Hrvatskoj, tome pristupe na takav način", rekao je Odalović.

Odalović za Tanjug nije mogao da precizira kada će biti održan sastanak sa Komisijom Bosne i Hercegovine, ali je rekao da se nada da će to biti vrlo brzo.

Inicijativa je, kaže, na komisiji iz BiH, uz objašnjenje da je poslednji takav sastanak održan u Beogradu, te da bi po reciprocitetu trebalo da se sada održi u Sarajevu.

Kako je rekao, pitanje granica je svakako jedno od najvažnijih, ne samo na relaciji Srbija i Bosna i Hercegovina - to je i državno i administrativno i političko i infrastrukturno i ekonomsko pitanje, te je važno što je pre moguće na krajnje odgovoran i korektan način rešiti ga.

"Što se Srbije tiče, ona je to prepoznala u punom kapacitetu i ponudila - praktično pružila ruku kao i određena rešenja - kako da se neke tačke reše na korektan, fer način i obostrano zadovoljstvo, na način gde niko ne bi bio oštećen", naglasio je Odalović.

"Prepoznali smo četri tačke koje su još od 2010. godine ostale kao one koje zahtevaju posebno uređenje, a to su dve hidrocentrale Zvornik i Bajina bašta, pruga Beograd - Bar koja prolazi kroz BiH i opštine Priboj i Rudo" rekao je Odalović.

Prema njegovim rečima, bili smo vrlo korektni i konkretni što se tiče hidrocentrala, imajući u vidu da je Srbija izgradila obe te centrale, da je izvršila eksproprijaciju i za negde oko 1.200 hektara zemljišta isplatili meštane

"Naravno da je naš interes i mislim da je to funkcionalno i najracionalnije da te dve hidrocentrale budu u funkciji i punom kapacitetu na našoj strani" podvukao je.

Kako je obajasnio, Srbija je ponudila određene teritorije koje bi bile zamena za ono što bi po funkcionalnosti celine bilo moguće ponuditi, ali i dodao da, naravno i BiH ima svoj stav, te da je i stoga važno da se komisije što pre sastanu.

"Mi nijednom rečju nismo rekli da nećemo razgovarati o predlogu koji druga strana bude ponudila", poručio je Odalović.

Odalović navodi da su bili neki predlozi o posebnim režimima, međudržavnom službenošću (povremeno i privremeno službeno korišćenje okolnog prostora na drugoj strani granice, na primer popravke), upravljanja hidrocentralama Zvornik i Bajina Bašta i naveo da bi se to moglo eventualno posebnim aneksom, odnosno sporazumom urediti, tako "da mi koristimo i upravljamo i dalje hidrocentralama pošto su one nesporno napravljene i uređene našim sredstvima".

Kako je istakao, važna je funkcionalnost, a bilo je, na primer, ranije i takvih predloga da administrativna linija ide po sredini reke, pa da bi bila na sredinama brana, jezera. . . a to bi značilo da bi dovela u pitanje funkcionisanje takvih objekata, jer bi prekogranične barijere mogle biti takvog karaktera da dovedu u pitanje funkcionisanje sistema.

"Zato se razgovaralo tada, a to nije nešto što možda ne bi moglo da bude uređeno ako se ne usaglasimo oko našeg predloga rešenja, ali bi trebalo da bude tako uređeno da se u trenutku kada se potpiše celina dokumenta, uredi i ovo - da rešimo celinu problema".

Ponovio je da su to objekti koji ne mogu da funkcionišu "do pola".

"Oni moraju da funkcionišu ili celi ili neće funkcionisati. Oni ne mogu da se održavaju samo na jednoj strani a na drugoj ne. Ne mogu biti predmet tih prekograničnih i ostalih prelazaka, opravki, održavanja i da to stalno bude potencijalno nešto što bi trebalo da se na dnevnom ili mesečnom nivou procesuira i uređuje" naznačio je Odalović.

Vrh BIH kod Vučića: Izetbegović tera po svome...

"Pošto to međunarodno pravo poznaje, ti sporazumi moraju da budu takvog karaktera koji apsolutno garantuje tu službenost i upravljanje njima na način da se ni u kom slučaju i ni pod kojim uslovima ne može dovesti u pitanje to što je potpisano jer bi to moglo da ugrozi funkcionisanje sistema" podvukao je on.

Naglasio je da je naš stav da želimo da razgovaramo o svim pitanjima, o celini i o aneksima, sporazumima, ali oni moraju biti celina jednog dokumenta i moraju biti doneti zajedno.

"I time se više na ove probleme i pitanja nećemo vraćati. To je nešto što mislim da je fer i da je korektno i da je dosta prihvatljivo i za BiH", rekao je Odalović.

Kad je reč o pruzi Beograd - Bar, ukazao je da ona prolazi desetak kilometara kroz teritoriju BiH i podvukao da smo mi bili vrlo korektni.

"Prepoznato je da bi sa 1. 700 hektara površine zemljišta, koje bi bilo dato u zamenu, a koje bi odgovaralo i po strukturi i po kvalitetu i vrednosti, po principu 'metar za metar', to bilo rešeno na obostrano zadovoljstvo", rekao je i naglasio da bi to uredilo infrastrukturni pravac koji je za nas izuzetno važan.

Takođe, napomenuo je i da građani opština Priboj i Rudo imaju velike probleme, jer im je život ispresecan graničnim preprekam,a te da se mora uzeti u obzir da hiljade građana čeka da se to reši.

"Srbija je na sve četiri tačke imala korektne i konkretne ponude i želela je da taj problem rešimo. To ne može da ne odgovara i BiH, jer i njeni građani imaju slične probleme. Ne vidimo nijedan razlog zašto ne bi seli i razgovarali - otvorili pitanja i ponudili rešenja", dodao je.