Planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu iznosi 0,6 odsto BDP-a odnosno 28,4 milijarde dinara, što je 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za 2017. godinu.

Posle skoro četiri sata izjašnjavanja o amandmanima, za usvajanje budžeta za iduću godinu glasalo je 150 poslanika, protiv je bilo 12, uzdržanih nije bilo, dok dva poslanika nisu glasali.

U 2018. predviđeno je povećanje plata za 10 odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija za pet odsto.

Osim prostora za veće plate i penzije, u idućoj godini obezbeđeno je i više novca za investicije.

Budžet za iduću godinu je planiran na osnovu projekcije da će privredni rast u idućoj godini biti 3,5 odsto BDP-a, uz BDP deflator od 2,8 odsto i indeks potrošačkih cena na malo od 2,7 odsto.

Ta projekcija rasta BDP-a, pored ostalog, zasnovana je na elementu podizanja agregatne tražnje kroz povećanje plata i penzija i razvojnoj orijentaciji budžeta koja se bazira na velikom povećanju investicija.

Za kapitalne investicije predviđeno je ukupno 128,3 milijarde dinara, od čega je najviše i to 54 milijarde namenjeno infrastrukturi.

U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini po prvi put biti 30 odsto veće i iznosiće više od 180 milijardi dinara na nivou opšte države odnosno 128 milijardi dinara na nivou Republike.

Očekuje se da prihodi budžeta od naplate poreza budu 988,6 milijardi dinara, od čega je naplata PDV-a 503,4 milijarde.

Osnovni ciljevi budžeta za narednu godinu fokusirani su na održavanje postignute makroekonomske stabilnosti i nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u započto u 2016. godini.

Prioritet ostaje dalje unapređenje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje i istovremeno obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.

Fokus će biti i na jačanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku reformi javnih preduzeća, kao i podizanju ukupne efikasnosti javnog sektora.

Skupština Srbije usvojila je prethodno izmene Zakona o budžetskom sistemu koje, između ostalog, predviđaju u 2018. godini povećanje plata za 10 odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija za pet odsto.

Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu predviđaju da učešće plata i opšteg nivoa države u BDP-u bude sedam odsto, odnosno da učešće penzija u BDP -u bude do 11 odsto.

Skupština: Opoziciji isteklo vreme

Navodi se da je planirano povećanje penzija od pet odsto fiskalno održivo i 86,6 odsto penzionera - sa penzijama do 37.000 dinara imaće penziju veću od one koju su primali pre sprovođenja programa konsolidacije.

Njihovo učešće u BDP -u pašće sa 13 odsto u 2014. godini na 11 odsto u 2019. godini, što je nivo predviđen Zakonom o budžetskom sistemu.

Masa penzija će se povećati 25 milijardi dinara, što iznosi 0,5 odsto BDP-a.

Za povećanje zarada je predviđen je iznos od 35 milijardi dinara.

Predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do sedam odsto BDP -a, a trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3 odsto u BDP-u.

"SVE JE TO PRAVO POSLANIKA"

Potpredsednica vlade i funkcioner SNS Zorana Mihajlović je izjavila da je parlament mesto za raspravu, kao i o svim amandmanima, bez obzira da li je reč o opoziciji ili poziciji.

Na pitanje novinara kako komentariše to što su poslanici SNS sinoć povukli oko 300 amandnama koje su danima obrazlagali u parlamentu zbog čega nije bilo dovoljno vremena za raspravu o budžetu, Mihajlović je rekla da je to pravo poslanika.

"To je pravo poslanika. Parlament je mesto na kome treba da se raspravlja o svim amandmanima i parlamentarna borba podrazumeva način da objasnite sve zbog čega predlažete neki amandman i ako hoćete na kraju da ga povučete, u zavisnosti od obrazlaganja. Mislim da je to pravo svakog, bez obzira da li je opozicija ili pozicija".

Mihajlović je rekla da je opozicija, takođe, predložila veliki broj amandmana, oko 1.000.

"Znam iz ličnog iskustva kada branim neki zakon, da se često desi da imamo amandmane u kojima se menja zarez. Na primer, za Zakon o stanovanju je bilo 900 amandmana, od čega se 800 odnosilo na promena tačke i zaraza od opozicije. Sve je u redu u parlamentu, to je mesto za raspravu", dodala je Mihajlović.