Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je povodom zatvaranja suda da je sud radio nezavisno, a upitan za čim najviše žali naveo je, između ostalog, slučajeve Gotovina, Markač, Haradinaj i Orić.
Haški tribunal je svojim presudama napisao veliki deo istorije sukoba u bivšoj Jugoslaviji, pokazao je da je svoje dužnosti izvršio nezavisno, nepristrasno i bez obzira na nacionalnost i veroispovest, vođen samo dokazima i pravom, kaže za "Večernje novosti" glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc povodom zatvaranja suda.
"Mislim da je pravda ostvarena kroz postupke, ali uvek kažem - ovo pitanje treba da se postavi žrtvama", dodaje on. Bramerc kaže da je zadovoljan radom tužilastva i rezultatima Tribunala za protekle 24 godine.
Povodom nesrazmerno više godina zatvora na koje su Srbi u Hagu osuđeni, on kaže da su se Srbi borili u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i "srpske vođe su počinile stravično etničko čišćenje na svim tim mestima".
"Ako se prihvati ova osnovna činjenica, onda nimalo ne iznenađuje da su većina onih koje je Tribunal osudio Srbi. Ako se ta činjenica ne prihvati, što je izgleda slučaj među srpskim zvaničnicima i u javnosti, onda se stvarno radi o odbijanju da se prihvati istina", kaže Bramerc.
Hag Srbe osudio na 1. 200 godina zatvora
Upitan za čim najviše žali, on kaže da su slučajevi kao što su Gotovina, Markač, Haradinaj i Orić, ali i predmet Perišić oni čijim ishodom Tužilaštvo nije zadovoljno.
"Nismo zadovoljni zato što smo predočili najbolje dokaze koji su bili na raspolaganju, ali sudije se nisu složile s nama. Međutim, takođe je važno da se kaže da smo u svim tim predmetima dokazali da se zločini jesu dogodili, tako da će materijal iz tih predmeta biti koristan nacionalnim tužilaštvima ako budu želeli da nastave s procesuiranjem tih zločina", navodi Bramerc.
Upitan kako niko iz vrha bosanskih muslimana nije odgovarao, on kaže da su procesuirani samo i osuđeni, između ostalih, Rasim Delić, načelnik Glavnog štaba Armije BiH, za zločine koje su počinili strani borci mudžahedini pod njegovom komandom i general Enver Hadžihasanović za zločine u srednoj Bosni.
Bramerc navodi da je činjenica da je Tribunal procesuirao pojedince za zločine nad Srbima, i da su neke presude izrečene.
"Ima još postupaka koji su u toku pred nacionalnim sudovima, naročito u BiH, gde su u toku važni predmeti za zločine počinjene u Posavini i u Konjicu. Nama u Tužilaštvu i našim kolegama koji rade na nacionalnom nivou je jako stalo do pravde za srpske žrtve, kao što nam je stalo i do pravde za sve žrtve. Ali često izgleda da političari samo žele da iskoriste žrtve u političke svrhe. Iako neki tvrde da su stotine hiljada Srba bili žrtve ratnih zločina tokom sukoba, ni Tužilastvo ni bilo koji drugi međunarodni sud nikada nisu dobili dokaze s tim u vezi", kaže on.
Na konstataciju da proizlazi da niko iz državnog vrha Srbije nije učestvovao u udruženom zločinačkom podhvatu, ali jeste iz Hrvatske, Bramerc kaže da je u više predmeta utvrđeno da su srpske vođe bile deo udruženih zločinačkih poduhvata za zločine počinjene u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, uključujući srpske zvaničnike poput Slobodana Miloševića i Nikole Šainovića.
Upitan da li su narodi bivše Jugoslavije posle presuda bliže ili dalje od pomirenja, Bramerc je rekao:
"Presude imaju onakav učinak kakav političke vođe i mediji odluče da im daju. Ako nakon presude rukovodioci odluče da prodube podele i pojačaju napetosti, onda su oni odgovorni za te posledice. Iako ne mislim da rad Tribunala direktno vodi ka pomirenju, mislim da je utvrđivanje odgovornosti preduslov za pomirenje".
