Epidemija malih boginja će se neminovno širiti, kaže epidemiolog Zoran Radovanović i ističe da je jedini način da se bolest zaustavi da se poveća broj vakcinisane dece.

"Srećom, poslednja dva, tri meseca mnogi roditelji dovode decu na vakcinaciju, tako da se situacija popravlja, ali nije još dovoljno dobra da bi epidemija prestala", rekao je Radovanović Tanjugu.

Komentarišući situaciju u Vojvodini, on je rekao da je u toj pokrajini obuhvat dece vakcinacijom visok, ali da su vojvođanski epidemiolozi upozorovali da je u Novom Sadu, gde je prijavljena epidemija, drugačija situacija i tako je bilo logično da prvo tamo dođe do pojave bolesti.

"Najranjiviji je taj predškolski uzrast. Već godinama obuhvat je bio jako mali u Beogradu, Niškom okrugu. Postoje sredine gde je taj obuhvat bio daleko ispod proseka i tu se zaista javila epidemija", pojašnjava Radovanović.

Dodaje da su epidemiolozi upozoravali na veliku opasnost ukoliko male boginje uđu u vrtiće, te da takav scenario, na svu sreću, nije viđen.

"Važno je što je povećan obuhvat vakcinacijom i istovremeno u nekim vrtićima ustanove su postavile pitanje vakcinacije, zato što nevakcinisano dete je pretnja za ostale", zaključio je Radovanović.

Ima razloga za zabrinutost

Sa ovim se slaže i epidemiolog dr Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji kaže da epidemija malih boginja sada ne može biti zaustavljena, ali da se može raditi na njenom suzbijanju.

Kako kaže, nakon povećanog broja dece koja su vakcinisana MMR vakcinom do sredine decembra, sada je interesovanje za vakcinu na teritoriji Beograda opalo, a situacija je i dalje veoma ozbiljna.

"Postoji još veliki prostor za prenošenje virusa, te ima razloga za zabrinutost. Sada ne možemo zaustaviti epidemiju, već samo suzbijati. Ona može eventualno duže da traje, ali da ne ide ovako naglo", rekao je Kon.

Dodaje da je sredinom decembra bilo više od 18.000 nevakcinisane dece uzrasta od dve do 14 godina, ali da se taj broj menja u zavisnosti od godine rođenja dece.

"Najviše je nevakcinisane dece 2016. godište, pa nadalje. Kako raste broj godina, manje ima nevakcinisane dece", objašnjava Kon i dodaje da su predškolske ustanove postale mesta gde dolazi do zaraze.

"Pored njih i pojedina nehigijenska naselja u nekim delovima grada, za sada u Zemunu i na Paliluli. Javlja se i pojava zaraze u tercijarnim zdrastvenim ustanovama, poput Instituta za majku i dete, Dečije univerzitetske klinike... Roditelji i deca dok čekaju ne znaju da li je neko tu zbog temperature ili je potencijalno zarazan", kaže Kon.

On je je naglasio da je preporuka da se vakcinacija i dalje sprovodi i da treba biti pažljiv zbog nadolazeće sezone gripa, jer se moraju vakcinisati samo potpuno zdrava deca.

"Sa druge strane, treba voditi računa da se ne vodi dete po svaku cenu u tercijarne zdrastvene ustanove i da se, ako se već upućuje na bolničko lečenje, upućuje na Kliničko-bolničke centre koji su opremljeni i osposobljeni za takve pacijente", kaže Kon.

Prema njegovim rečima, u Srbiji su zabeležena dva smrtna slučaja na 750 registrovanih obolelih, što je, kako kaže, dosta i značajno više nego što je bilo u epidemijama u 20. veku u Evropi.

"Sa druge strane blisko je onome što se otkrivalo u Rumuniji, gde je 36 ljudi umrlo na 10.000 zaraženih", navodi Kon.

Kao mere koje se sada mogu preduzeti, on podvlači vakcinaciju u dečijim kolektivima i preporučuje da deca koja su nevakcinisana ne budu u kolektivima dok epidemija ne prođe.

"Ne vidim da može još nešto dodatno da se ucini, jer je jedina i glavna mera vakcinacija", zaključuje Kon.

Male boginje: Više od 700 obolelih, dvoje umrlo