Pismo je u ime Srba potpisao Dragan Rakonjac, osnovič i predsednik Udruženja L.A. Serbs iz Los Anđelesa, pišu današnje "Večernje novosti"

U pismu se podseća se da je prošao čitav vek od kada je američki predsednik Vudro Vilson govorio o hrabrom srpskom narodu koji je zajedno sa saveznicima pobedio u Prvom svetskom ratu i kada se, odajući počast Srbima u Vašingtonu, zavijorila srpska zastava iznad Bele kuće.

Prema rečima Rakonjca, istorija američkih Srba neraskidivi je deo istorije srpskog naroda.

"Zato nam je želja da stvaramo srpsku istoriju u SAD na tradicijama prijateljstva i saradnje američkog i srpskog naroda", rekao je on.

Rakonjac podseća da je Mihajlo Pupin bio prijatelj predsednika Vilsona, koji je predložio da se oda počast srpskim borcima i narodu koji je podneo ogromnu žrtvu u Velikom ratu.

"Mi ponovnim isticanjem našeg nacionalnog znamenja želimo da podsetimo Amerikance i američke Srbe na naše vekovno projateljstvo i ovaj istorijski događaj", kaže Rakonjac.

Ideja kalifornijskih Srba je da u svoju akciju uključe najuglednije sunarodnike u SAD a za pomoć će se, kako najavljuju obratiti Branku Terziću, dugogodišnjem prijatelju predsednika Ronalda Regana, koji naglašava da je ideja dobra, ali da se treba držati istorijskih činjenica.

Naime, on kaže da nema dokaza da se srpska zastava 28. jula 1918. vijorila na jarbolu i krovu Bele kuće, piše list.

Kad se srpska zastava zavijorila na Beloj kući

ŠTA JE NAPISAO VILSON

Tomas Vudro Vilson je 28. jula 1918. godine izdao saopštenje američkom narodu. To saopštenje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno je u gotovo svim uticajnim dnevnim novinama. Srpska zastava je podignuta iznad Bele Kuće kao i u svim zgradama javnih institucija u glavnom gradu SAD.

Vilsonova poruka je glasila:

Narodu Sjedinjenih Država:

U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom. U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama.

I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao I za cilj kojem su se posvetili.

Vudro Vilson, predsednik

Bela kuća, jul 1918.

Tomas Vudro Vilson (1856. - 1924.) bio je 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a tu funkciju obavljao je od 1913. do 1921, podseća se na sajtu Ambasade SAD u Beogradu.