Juri Vakulko o Partizanu: Najlepše u životu

Partizan je u decembru prošle godine gostovao u Kijevu. Crno-beli igrali su protiv Dinama i izgubili, a duel na najvećem ukrajinskom stadionu putem televizije pratio je i Juri Vakulko.

Za ljubitelje fudbala u Srbiji, do skoro, prilično nepoznato ime.

Igrao je za Dnjepar i nije ni pomišljao da će mu za mesec i po dana momci koji su te prohladne decembarske večeri igrali u crno-beloj opremi, postati klupski drugovi.

Dovoljno da, kao najveće iznenađenje prelaznog roka, počne da puni naslovne strane u Srbiji.

"To je nešto najlepšte što mi se desilo u životu", ne krije svoja osećanja mladi Ukrajinac na početku razgovora sa novinarima iz Srbije.

"Gledao sam Partizan u Ligi Evrope protiv kijevskog Dinama. Bile su to zanimljive utakmice. Izjednačene, jedino što su moji sunarodnici imali više sreće. Da mi je neko pre mesec i po ili dva, kad su na programu bile te utakmice, rekao da ću preći u Partizan... nisam to mogao ni da pomislim, jer sam tad igrao u Trećoj ligi za Dnjepar."

 Ponuda je bilo i od drugih klubova, ali je Partizanova procenjena kao najbolja. Zbog njega je za medije bila zatvorena utakmica protiv omladinaca u "Teleoptiku", krilo se da je na probi, a kada se stručni štab srpskog prvaka uverio u kvalitet dogovor je postignut brzo.

"Imao sam dosta ponuda, ali je Partizanova bila najbolja. Najbolja za moj napredak. Nadam se da ću u Srbiji osvojiti prve trofeje u karijeri, jer dosad nisam uspeo to da uradim. Cilj mi je da pobeđujemo na svakoj utakmici. I da se dokažemo u Ligi Evrope."

Dugo je bio bez utakmica i ozbiljnih treninga. Kvalitet je očigledan, ali mu predstoji puno posla na sticanju kondicije.

 "U mom prethodnom klubu igrali smo sa trojicom vezista iza napadača, a protiv Gornjika smo Jevtović i ja bili tandem zadnjih veznih. Bilo mi je teško da se uklopim, jer sam prethodnu utakmicu odigrao pre nekoliko meseci. Svejedno, moram da budem otvoren za sva mesta u ekipi. Igrali smo pritiv jakog tima, rezultat je bio u drugom planu i tako će biti do kraja priprema."

Vakulkova omiljena pozicija je centralni vezni.

"Mogu da igram zadnjeg veznog u sistemu sa jednim ispred odbrane ili iza napadača, a mogu i da se preselim na krilne pozicije. Najviše mi odgovara kad sam centralni vezni."

PARTIZAN I BEOGRAD

Za kratko vreme upoznao je ljude u Partizanu i oduševljen je. Pre poslednjeg dolaska u Beograd, Vakulko je već bio u poseti srpskoj prestonici.

"Dobri ljudi žive i rade u Partizanu. Od prvog dana osećam kao da sam kod kuće. Ponekad pomislim da je prošla čitava godina otkako sam došao među crno-bele, iako sam ovde tek desetak dana. Takva je atmosfera. Uopšte nemam utisak da sam novajlija", rekao je Vakulko i dodao:

"Znao sam da dolazim u veliki klub, bogate tradicije i sjajnih uslova. Prethodno sam dvaput bio u Beogradu sa omladinskom reprezentacijom Ukrajine. Grad je prelep. Ljudi su ljubazni. Svi su mi na usluzi, žele da pomognu i naravno da mi se sviđa."

Jedva čeka da oseti atmosferu "večitog derbija".

"Na Jutjubu sam i ranije gledao dosta snimaka ne samo utakmica, nego i atmosfere kad igraju Partizan i Zvezda. Reč je o jednom od najvećih rivaliteta u svetu fudbala. Uživo sam gledao susrete Šahtjora i Dinama, ali vaš beogradski derbi je sigurno bolji. I jedva čekam da budem njegov deo. Ako dam gol u derbiju to će garantovano biti najlepši trenutak u mom životu. Što se navijača tiče, oni žele da ekipa pobedi svaku utakmicu, u bilo kom takmičenju, čak i kad su prijateljske utakmice. To je za igrače dobro, jer brže napreduju. Navijači su mi pisali: 'Dobrodošao u familiju'. I mislim da je baš tako, da ovo nije samo klub, nego i porodica."

NADIMAK

"Ukraijinski Ozil u Partizanu" je naslov koji je osvanuo u srpskim medijima kada se saznalo da će pojačati "parni valjak". Sada ga u klubu zovu Mesut, Ševa, Vaka... Juri je iskoristio priliku da objasni otkud mu nadimak po nemačkom reprezentativcu.

"Imam zaista dosta nadimaka. U otadžbini me je pre dve godine, na početku profesionalne karijere, jedan TV komentator prozvao 'Ukrajinski Ozil', verovatno što ga licem i frizurom podsećam na vezistu Arsenala, ne verujem da je zbog načina igre. Ne smeta mi. Ovde u Partizanu me zovu Mesut, Ševa, Vaka, Juri... U Ukrajini me svi zovu Vaka, a niko po imenu."

MILAN I BORUSIJA

Legenda ukrajinskog fudbala Andrej Ševčenko pre izvesnog vremena preporučio je Vakulka Milanu.

"Bilo je to pre godinu dana, posle nekoliko dobrih izdanja u dresu mlade reprezentacije Ukrajine. Bilo je interesovanja, pa su ljudi iz Milana zvali Ševčenka da pitaju za mene."

Interesovao se i Dortmund...

"Jedna od mojih poslednjih, ali i najboljih, utakmica za mladu reprezentaciju Ukrajine bila je u kvalifikacijama za EP, protiv Francuske, za koju su igrali Rabio, Toliso i društvo. Dao sam gol u poslednjem minutu i posle toga je počelo da se priča da me Borusija prati. Ne verujem da je odmaklo dalje od početnog interesovanja."

DNJEPAR...

Dnjepar je pre nekoliko sezona, kada je igrao finale Lige Evrope, bio evropski hit. Sada je trećeligaš, Vakulko objašnjava zašto je tako.

"Nema finansija. Posle finala Lige Evrope, predsednik nije ispunio finansijske zahteve, pa su ponajbolji igrači poput Kalinića i Konopljanke izašli iz ugovora, a zbog organizacionih i finansijskih problema, klub je prebačen u Treću ligu i zabranjeni su mu transferi. Zato su u klubu mogli da igraju samo mladi igrači poput mene ili neki stari, kao što je recimo Ruslan Roten, koji je kasnije prešao u Dinamo iz Kijeva."

Iz perspektive Srbije, ukrajinska liga ne deluje loše, pre svega zbog Dinama i Šahtjora.

"Naša liga nije među najboljim na Starom kontinentu. Tu su samo Šahtjor i Dinamo. Da ima više jačih klubova možda bi bilo i kvalitetnijih igrača, pa bi išli u druge klubove."

Vakulko je objasnio i zbog čega je u prethodnih šest meseci dobijao malo priliku da igra za Dnjepar.

"Letos sam želeo da promenim klub. Ostao sam u Dnjepru. U početku nisam igrao, prvih pet, šest utakmica. Razlog - ne znam. Nije mi ni sad jasno. Predsednik i direktor su samo rekli - on ne može da igra. A posle su se predomislili i dozvolili mi da igram. Jednostavno, nisam želeo da ostajem u Trećoj ligi. Volim Dnjepar, on me je stvorio, ali sam želeo novi izazov. Problem je što se prvenstvo završilo 20. novembra, pa sam dugo bio bez mečeva", završio je Juri Vakulko.