Crveni surlaš uništio je minulih pet godina na crnogorskom primorju oko 600 palmi a situacija bi u narednom periodu mogla da bude još gora jer ne postoji sredstvo koje u potpunosti uništava ovu štetočinu.
Na problem koji vec godinama preti da desetkuje palme na crnogorskoj obali zbog invazije štetocine "crveni surlaš", minulih dana aktivno se ukljucio poznati hercegnovski umetnik Rambo Amadeus.
Na svojoj Facebook stranici on je u kritickom osvrtu postavio pitanje šta je država uradila povodom ovog problema navodeci da je u Herceg Novom "jasno da je možda svaka dvadeseta palma ostala poštedena, dok sve ostale deluju kao posle nekog gadnog bio hemijskog napada".
"Šta je uradila država povodom toga? Podelila letke po kancelarijama s kontaktom fitosanitarne inspekcije u Titogradu. Kad ih pozoveš, oni te upute na inspekciju u Herceg Novom. Kad pozoveš njih, oni te upute na privatni cvetni centar koji apsolutno nema dovoljno ljudstva da se izbori s ovom pošasti. Za manje od šest meseci ostacemo bez ijedne palme", napisao je, izmedu ostalog Antonio Pušic alijas Rambo Amadeus.
On je naveo i da je posebno pitanje otkud ovaj insekt u Crnoj Gori, a poreklom je iz Južne Amerike.
"Znamo da su nestrpljivi investitori uvozili velike palme, nemajuci vremena da cekaju da naše domace izrastu u njihovim vrtovima, i znamo da su te uvozne morale da produ fitosanitarnu kontrolu na carini. Znamo i da je trend da se zelene površine pretvaraju u gradevinsko zemljište. Postavljam pitanje - da li je moguce da državni aparat i kumovi oko njega zaista ocekuju da je ikome zanimljivo da dode u mesto koje nudi samo apartmane, postavljene jedan drugom do nosa, bez jedne jedine biljke? Za surlaša kažu da je izvanredno agresivan, da kad pojede palme, prelazi na ostale biljke", napisao je Rambo.
CUDO u Baru: Smokva raste iz palme (FOTO)
Odgovore na Rambova ali i pitanja koja u vezi s navedenim zanimaju brojne gradane primorskih gradova, potražili smo od nadležnih i strucnih za rešavanje ovog problema.
Rukovodilac sektora zelenila u JP Stambeno – komunalno, Vanja Spaic kaže da je u Herceg Novom surlaš prvi put primecen u Bijeloj 2014. godine, a zatim se proširio na Savinu i cijelu opštinu.
"Ni prošlogodišnja oštra zima nije ga zaustavila, a od septembra 2017. situacija je alarmanta" kaže Spaic za MONDO i dodaje da u Herceg Novom ima više od 1.500 palmi, a da je vizuelna procena da je zaraženo više od 70 odsto!
Surlaš je uništio stabla stara više od 80 godina u centru grada i na Trgu Belavista, pa se cine opravdane procene da ce Herceg Novi, ako se ovaj trend nastavi, ostati bez palmi. Spaic kaže da opština cini sve što može da se ova pošast zaustavi, ali da se susrecu sa brojnim problemima.
"Nedostaje ljudstva, mehanizacije, sredstava koja dobijamo iz budžeta grada nisu dovoljna, ali ima naznaka da cemo dobiti pomoc države s obzirom da je epidemija surlaša postala ozbiljan problem. Imamo odlicnu saradnju sa Fitosanitarnom inspekcijom i nadležnim službama, a svakako da je najveci problem to što ne postoji sredstvo koje bi 100 odsto uništilo surlaša", kaže Spaic.
Inženjer hortikulture Mira Prentovic imala je kao rukovodilac odseka za javno zelenilo u Baru najviše uspeha u borbi s "crvenim surlašem", u gradu koji ima najviše palmi na crnogorskoj obali (1.460 samo na javnim površinama).
Uprkos, dobrom rezultatu, prvi komentar Prentovic na borbu s ovom štetocinom, zvucao je prilicno neutešno za ljubitelje palmi.
"Ovaj insekt se pojavio u Evropi još 1992. godine, u Španiji i Italiji, i tamo se dosada nisu izborili sa surlašem jer ne postoji nijedno sredstvo kojim bi se totalno uništio. Zato se ova štetocina samo suzbija. Mi se u Baru za sada dobro borimo, ali pitanje je do kada. Zato se ne gordim dobrim rezultatima koje smo ostvarili u Baru jer i ovde strahujemo od katastrofe", objašnjava situaciju na pocetku razgovora za MONDO Prentovic.
Ona dodaje da je situacija u Baru znacajno drugacija nego u nekim drugim opštinama, izmedu ostalog, zahvaljujuci pravovremenom orezivanju palmi.
"Važno je, naime, da se listovi palmi ne orezuju pre nego što se mora jer surlaš upravo dolazi na meka tkiva palme”, objašnjava Prentovic.
Ona dodaje da su i gradani Bara lani, kada je ledeni talas smrzao veliki broj palmi u ovom gradu, kritikovali što one dugo nisu bile orezivane.
Fotografije palme koja je u potpunosti izlecena od zaraze surlašem:
Tretiranje palmi koje je napao surlaš vrše registrovane firme, pa se vlasnicima ne preporucuje da sami preduzimaju ove mere. Strucnjaci upozoravaju da insekta privlaci miris palmi koji je izraženiji tokom rezidbe.
Zato se preporucuje da ona bude u periodu od kraja decembra do polovine februara.
Surlaš nije opasan po zdravlje ljudi, ali na stablima nanosi ogromne štete koje cesto znace totalno uništenje biljke.
Ova štetocina živi u unutrašnjosti palme tokom citavog životnog ciklusa. Larve se hrane u mekom tkivu najmladeg lišca, a u unutrašnjosti prave tunele i šupljine.
Simptomi napada postaju vidljivi tek kada je biljka skoro uništena - klonulost listova i sušenje, pa citava palma izgleda kao kišobran.
