U predlogu nove Strategije proširenja na Zapadni Balkan, koja će danas biti usvojena u Strazburu, ne pominje se 2019. godina kao vremenski okvir za uspostavljanje sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova, saznaje Tanjug.
Prema nezvaničnim informacijama, umesto toga se podvlači da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što znači da je Evropska komisija odustala od vremenskog "oročavanja", odnosno ograničavanja te obaveze.
Pored ove, druga "novina" u odnosu na prvobitni tekst Strategije, odnosno nacrt tog dokumenta, je odnos prema Kosovu.
Prema informacijama koje su diplomatski izvori preneli Tanjugu u Briselu, finalni tekst Strategije o proširenju predviđa da Kosovo može da napreduje na svom evropskom putu "kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" i to kada "to dozvole objektivne okolnosti".
Ovakva promena rečnika, tačnije pristupa Evropske komisije, u diplomatskim krugovima u Briselu za Tanjug se ocenjuje kao spuštanje ambicija koje su ranje postojale o "napretku Kosova na EU putu".
Španija stopira sve? Kosovo NIJE država
U pitanju je činjenica, na koju se pozivala i Španija, da je Kosovo stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta.
Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu Kosova kao nezavisne države.
Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.
Mimo ovoga, u skladu sa ranijim procenama i očekivanjima, Srbija dobija konkretan vremenski okvir za ulazak u EU - do 2025. godine.
Berlin suzdržan: Ta 2025. za Srbiju nije "garant"
Iako u Evropskoj komisiji naglašavaju da se strategija odnosi na ceo region Zapadnog Balkna, očekuje se da samo Srbija i Crna Gora, koje se precipiraju kao lideri procesa evrointegracija, dobiju jasan rok mogućeg ulaska u EU:
"Uz snažnu političku volju, ispunjavnje održivih reformi i trajna rešenja u sporovima sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine", navodi se u tesktu Staregije u koju je Tanjug imao uvid.
Druge zemlje regiona nisu dobile konkretne vremenske rokove, ali je Evropska komisija iznela svoje namere da svaka od njih napreduje na putu ka EU.
Albaniju i Makedoniju, ukoliko ispune neophodne uslove, na prvom mestu iz oblasti vladavine prava, odnosno pitanja imena u sporu Makedonije sa Grčkom, Evropska komisija namerava da preporuči za otvaranje pregovora.
Bosni i Hercegovini se takođe otvara šansa da postane zemlja kandidat za članstvo - uz "trajne napore i angažman".
U Briselu ovakvo "odustajanje" Evropske komisije od konkretnih datuma, sem kada je u pitanju vremenski okvir za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, vide kao potez koji bi trebalo da da dovoljno podstreka za napredak, ali i da ne bude ograničavajući faktor ili faktor kontraproduktivnog pristiska.
"Cilj proširenja jeste da se zemlje koje žele članstvo na kvalitativnom nivou transformišu u članice koje imaju održivu i funkcionalnu demokratiju i ekonomiju i kao takve budu u mogućnosti da doprinesu Uniji. Ako postavljanje datuma ide na štetu tog cilja, to će doneti više štete nego koristi, ne samo politici proširenja, već i zemljama u procesu evrontegracija", upozoravaju evropski analitičari. Evropska komisija bi u svojoj novoj strategiji trebalo da posebnu pažnju stavi na reformu vladavine prava u regionu, kao na "najhitnije pitanje za Zapadni Balkan".
Nezavisan i efikasan pravosudi sistem, borba protiv korupicije i organizovanog kriminala i jake demokratske insitucije države kljuć su za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Jačanje ekonomije, potpomognuto strukturnim reformama u toj oblasti, takođe se vidi kao neophodno da bi zemlje Zapadnog Balkana "bile potpuno spremne da uđu" i da "doprinesu rastu EU privrede".
Strategija bi trebalo da najavi i "postepeno povećanje" predpristupnih ( IPA) fondova za Zapadni Balkan do 2020. godine.
