U protekle dve godine, sve više stranih produkcija bira Beograd, ali i atraktivne lokacije u prirodi naše zemlje, za snimanje serija i filmova.
Srbija je u protekle dve godine postala mnogo traženija lokacija za snimanje filmova i televizijskih serija, kao jedna od retkih koja podržava snimanje reklama privlači velike marketinške kompanije, a od nove Uredbe o podsticajima za produkciju audiovizuelnih dela očekuje se da podstakne još veći razvoj te industrije i poveća konkuretnost Srbije kao lokacije za snimanje.
Prema podacima Ministarstva privrede, za dve godine podržano je 37 projekata od kojih osam filmova, šest TV serija, 18 reklama i pet projekata koji su obuhvatili samo vizuelne efekte.
Prema rečima izvršne direktorke Srpske filmske asocijacije Milice Božanić, uredba je već u prvoj godini ispunila očekivanja, sva sredstva su potrošena i inostrani projekti u vrednosti od 16 miliona evra došli su u Srbiju.
Beson doveo rusku policiju da "protutnji" centrom Beograda!
Pre stupanja na snagu Uredbe, koja je omogućila 20 odsto povraćaja sredstava investitoru, prosek je bio između 10 i 12 miliona, da bi prošle godine vrednost stranih produkcija realizovanih u Srbiji bila oko 31,8 miliona. Analizom utrošenih sredstava zaključeno je da 61 odsto troškova otišao u filmski sektor, dok se 39 odsto preliva u druge sektore kao sto su transport, hotelijerstvo, maloprodaja, telekomunikacije, tekstil, građevinarstvo itd.
Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić kaže da su tokom 2016. godine stranci u Srbiji potrošili oko 2,4 milijarde dinara i u odnosu na povraćaj koji su dobili, na svaki dinar koji je država uložila u te povraćaje, zarađeno je šest dinara. Još veći uspeh je zabeležen 2017. jer su strane filmske ekipe potrošile u Srbiji 3,8 milijardi i na jedan dinar koji je država uložila u povraćaj sredstava vratilo se 9,6 dinara.
Veliki uspeh uredbe u protekle dve godine stvorio je uslove da se ona unapredi, te je Vlada Srbije, pre nedelju dana, na predlog Ministarstva privrede, usvojila novu Uredbu kojom je povećan procenat povraćaja sredstava investitoru sa 20 na 25 odsto i udvostručen budžet za taj program, sa ranijih 400 na 800 miliona dinara.
Jevtić je u intervjuu Tanjugu objasnio da je reč o povraćaju sredstava na kvalifikovane troškove, a to su svi oni koje strane kompanije u Srbiji imaju za iznajmljivanje srpskih resursa - od filmskih profesionalaca, preko infrastrukture do lokacija.
"U regionu imamo dosta jaku konkurenciju. Mađarska je napravila već veliki biznis od toga i godišnje zarađuje oko 400 miliona evra samo od stranih produkcija. Bugarska ima najbolji studio u okruženju - Bojana studio. U Hrvatskoj se snimaju 'Star wars' i 'Game of Trones'. Mi imamo dosta toga da ponudimo i za kratko vreme koliko postoji uredba, pokazalo se da ima dosta interesovanja u svetu", rekao je Jevtić.
Povećanje procenta povraćaja sredstava, Jevtić očekuje da će Srbiju učiniti mnogo kompetetivnijom.
"Morali smo da se nametnemo nekako, jer recimo Slovenija već ima 25 procenata, Malta 27, Francuska uvodi 25, Holandija ima 30 odsto. To su načini kako da budete konkurentniji kada već nemate more kao Hrvatska ili neke druge stvari koje imaju okolne zemlje", ističe direktor FCS.
Božanić kaže da u trenutku kada su počeli da lobiraju za podsticaje za filmsku industriju, u Evropi je bilo svega 11 zemalja koje su sprovodile taj program, a danas to čini 21 zemlja. Promocija Srbije je ponajpre bila namenjena američkim produkcijama, ali, prema njenim rečima veliki uspeh je ostvaren u privlačenju indijskih kompanija, te očekuje u narednom periodu da se njihov broj poveća zbog čega će SFA i FCS u martu predstaviti novu uredbu u Indiji.
Lik Beson i njegova produkcijska kuća "EuropaCorp" vraćaju se često u Srbiju, imali smo i produkciju iz Južne Koreje, snimljen je i jedan manji kineski film, Beograd je bio jedna od lokacija, uz Rusiju, Veliku Britaniju i Italiju, za snimanje BBC-jeve serije "McMafia".
Snimljeno je nekoliko horora, najpoznatiji film sniman u Srbiji je "Bela vrana" Rejfa Fajnsa od koga se mnogo očekuje na festivalima, u Beogradu su snimali i Pirs Brosnan ("November Man") i Kevin Kostner ("Three days to kill"), a Srbija postaje sve atraktivnija zemljama Azije.
Ono što strane produkcije privlači Srbiji, prema rečima Božanić, jeste širok varijatet lokacija koje mogu biti dostupne u vrlo kratkom periodu i na maloj površini, zatim činjenica da svi domaći profesionalci govore engleski, da su jako prilagodljivi različitim stilovima rada i brzo se usklađuju sa kreativnim zahtevima produkcije.
Božanić pak skreće pažnju na potrebu za većim studijskim kapacitetima od postojećih i na potrebu unapređenja određenih veština i znanja posebno zbog velikog upliva novih tehnologija, novih kamera, sistema snimanja pogotovo u postprodukciji, vizuelnih efekata koji postaju sve dominantniji u svakom projektu.
"U svim aspektima produkcije postoje veštine i znanja koja treba unaprediti. Ono na čemu ćemo raditi ove godine jeste obuka za rad u specifičnim softverima koji se koriste u planiranju, vođenju, budžetiranju, pisanju različitih izveštaja. Radićemo i treninge za tehničare koji se bave rasvetom, kamerom, scenskom tehnikom i obuku u oblasti vizuelnih efekata I postprodukcije", rekla je Božanić Tanjugu.
Što se tiče filmskih studija, ona podseća da trenutno u Srbiji postoji samo PFI studio u Šimanovcima i očekuje da se obnovi Avala studio koji je privatizovan pre više od godinu dana.
"Postoje drugi manji, uglavnom, televizijski studiji, ali za ozbiljne filmske projekte neophodan je veliki filmski studio koji može da isprati zahteve velikih produkcija za gradnju velikih scenskih setova i slično", rekla je Božanić.
Jevtić navodi da mi za sada imamo profesionalce koji mogu da pokriju dve ili tri velike produkcije, dok Božanić veruje da će ove godine uspeti i više pararelnih projekata da iznesu i dodaje da su u pripremi dva ili tri velika projekta o kojima još uvek ne sme da govori.
Beograd je mesto gde se najviše projekata snima iz logističkih razloga, ali pažnju stranih ekipa privlače i lokacije unutar Srbije, do sada neviđene na filmskim platnima, kao što su Stara planina, Tara, zatim lokacije u Vojvodini koje mogu da "glume" srednjoevropske istorijske lokacije.
Pored benefita koji se očekuju od nove Uredbe o podsticajima za produkciju audivizuelnih dela, postoji veliki strah kod domaćih producenata da će zbog nje trpeti domaća industrija.
Jevtić objašnjava da su domaći filmski profesionalci mnogo bolje plaćeni kada ih angažuju inostrane kompanije kada snimaju u Srbiji i problem je što domaći producenti ne mogu da plaćaju te cene.
Isti problem se javlja i kada su lokacije u pitanju - stranci mogu više da plate, pa te institucije očekuju da isto tako plate i domaći producenti. Po novoj uredbi RTS kao javni servis ne može da aplicira za podsticaje, kao ni serije čija jedna epizoda košta manje od 100.000 evra.
