Možda je nekome ovo i uspelo u istoriji košarke, ali to svakako neće umanjiti ono što je u prethodnih devet dana uradio Svetislav Pešić.

Legendarni srpski trener, koji nije radio od leta 2016. kada je otišao na operaciju kuka, odlučio je prošlog petka da prihvati poziv kluba kojem je doneo prvu titulu prvaka Evrope iako su mnogi pomislili "šta mu je to trebalo".

Sačekao je da se razbijena vojska njegovog prethodnika Sita Alonsa vrati iz Tel Aviva posle osmog poraza u poslednjih deset mečeva, u petak se upoznao sa ekipom, pobedio Bilbao u ACB ligi za vikend 90:58 i otputovao pravo na završnicu Kupa kralja na Kanarskim ostrvima.

Danas, 18. februara 2018, ta razbijena vojska sa novim generalom osvojila je trofej i prekinula četvorogodišnju dominaciju najvećeg rivala, Real Madrida - 92:90 (15:21, 25:13, 27:18, 25:38).



Kada je Barsa stekla 18 poena razlike u trećoj četvrtini, Pablo Laso naredio je juriš na sve ili ništa postavivši zonski presing preko celog terena i, koristeći neshvatljive greške Tomasa Ertela i Pau Rivasa, došao u poziciju da dobije meč!

Pjer Oriola bio je jedan od nekolicine igrača u Pešićevom timu koji nisu najbolje podneli infarkt završnicu finala u Las Palmasu, promašio je oba slobodna bacanja na 11 sekundi pre kraja, tako da je uporni Real dobio napad za pobedu. Luka Dončić je preveo loptu preko pola, dodao do nepogrešivog Treja Tomkinsa ali se Amerikanac uplašio šuta za pobedu nakon pet ubačenih trojki iz isto toliko pokušaja, odlučio je da prosledi pas u ugao za Fabijena Kozera, ali je Francuz morao da fintira čuvara i onda iz drugog pokušaja baci "air ball".



O kakvom se podvigu radi, bez obzira na to što je "Blaugrana" danas 24. put osvojila Kup i smanjila zaostatak za Realom (27), najbolje govore sledeći podaci:

- poslednji trofej, Superkup koji se igra pred početak sezone, Barselona je osvojila 2015. godine;

- poslednju titulu prvaka Španije ovaj klub uzeo je 2014. godine;

- od 2013. Katalonci nisu trijumfovali u Kupu kralja;

- Real Madrid dobio je četiri od pet, odnosno sedam od poslednjih deset derbija sa Barselonom;

- Alonso je smenjen posle serije od osam poraza u deset mečeva, u kojoj su savladani samo Huventud i Bamberg;

- Barselona od 7. januara i duela sa "fenjerašem" Betisom nije dobila meč van "Blaugrane". U toj seriji ekipa je poražena šest puta uzastopno;

Ništa od ovoga, pa ni žreb za Kup koji je Barsu vodio preko evroligaša Baskonije u četvrtfinalu (94:90), domaćina Gran Kanarije i njenih 10.000 bučnih navijača u polufinalu (84:74), a potom i preko najdominantnije španske ekipe u prethodnih nekoliko godina, Real Madrida u finalu, nije bio dovoljno visoka prepreka za Pešića i iste igrače među kojima je katalonska javnost tražila kandidate za raskid ugovora pred odlazak na finale Kupa kralja.

Ono što je na tom putu mogla da bude prepreka, ali uz dozu sreće na kraju nije, je panika u koju su pod pritiskom pokretljive odbrane Lasovog tima upali Rivas i Ertel. Španac je na poluvremenu imao 17 poena, dve asistencije i jednu izgubljenu loptu, a Francuz šest poena, četiri asistencija, bez izgubljene lopte.

Prvi je finale završio sa 21 poenom, dve asistencije i sedam izgubljenih lopti, a drugi osam poena, sedam asistencija i pet izgubljenih lopti!

Kada su već ostali bez poena Luke Dončića, kojeg su Barsini bekovi zadržali na samo jednom pogotku iz igre za ceo meč (1/4 za dva, 0/4 za tri, 12 od 14 poena sa penala), Madriđani su šansu za povratak u izgubljen meč pronašli u 12 grešaka Rivasa i Ertela, najčešće pri samom prenosu lopte posle čega su sledili lagani poeni iz kontre. Barselona je jedno vreme održavala rivala na dvocifrenom zaostatku trojkama kojima je po pravilu "odgovarala" na trojke Lasovog tima: Rakim Sanders uzvratio je Rudiju Fernandezu, Rivas istom merom Tomkinsu, a onda i Viktor Klaver uspavanom Džejsiju Kerolu kojeg je upravo Ertel "razigrao" rasprodajom lopti u drugom poluvremenu.



Kerol je šutirao 0/3 za tri poena do trenutka kada je na 6:20 do kraja dobio potpuno otvorenu poziciju posle (pogađate) Ertelove greške i to je takvom šuteru bilo sasvim dovoljno. Amerikanac je ušao u seriju od četiri trojke bez promašaja, Tomkins je ostao "u zoni" i pogodio tri trojke iz isto toliko pokušaja u poslednjoj četvrtini (5/5 ukupno), međutim sve dok se Klaveru i Orioli nije "zategla" ruka na liniji penala (0/4 u poslednjem minutu), Madrid nije mogao da dođe do šanse za izjednačenje.

Prvu i poslednju šansu na meču, Real je dobio na 11 sekundi pre kraja posle Oriolina dva "kamena", ali Dončić nije uspeo da postavi organizovan napad - izlazak centra "na pik" je izostao, mladi Slovenac odigrao je u desnu stranu za Tomkinsa koji je imao bolju poziciju od Klaverove ali je odigrao kukavički do saigrača koji ne bi ni bio na parketu da u presing jurnjavi po pet prekršaja nisu nakupili i Kerol i Segundo Kampaco.

Francuz, koji je do tada imao samo jedan šut na meču (neuspešan), morao je u haotičnoj atmosferi da "diže" čuvara, pa ponovo namesti na skok šut i sve to bilo je previše za njega da pogodi jedan od najvažnijih šuteva ove sezone u Evropi i verovatno najvažniji u dosadašnjoj karijeri.

Čak ni to nije bio kraj!

Videvši da Kozer "baca" loptu preko obruča, Džefri Tejlor nije časio časa već je krenuo u skok, na vreme stigao do lopte i kada se spremao da je "odbojkom" vrati u obruč - bio je očigledno fauliran, međutim sudijska trojka nije videla ili želela da vidi Klaverov prekršaj... kako to i obično biva u napetim završnicama "do or die" utakmica.



U tom trenutku, uveliko nervozni Dončić sudario se sa Oriolom dok je snažni igrač Barse slavljenički sprintao prema saigračima da proslavi veliki trijumf i "pao kao pokošen" u stilu pojedinih kutlnih napadača Serije A, ali sudijama nije palo napamet da nasednu na ovaj jeftin trik Realovog "vunderkinda" kome sve to nije bilo dovoljno pa se zatrčao prema Orioli i tražio kavgu.

Cela ova situacija na minut je odložila početak slavlja za Pešića i ekipu - zasluženog jednim od najvećih "kambekova" koje evropska košarka pamti.

Šta sve možeš za devet dana kada si "Kari" Pešić.