Od 46 pacijenata koji se leče na klinici, troje je na odeljenju intezivne nege, naveo je Stevanović i dodao da sadašnji broj prijema u bolnicu ne prelazi prosek klinike, rekao je direktor KCS Goran Stevanović.

"Tokom celog perioda epidemije imali smo na našoj klinici tri smrtna slučaja. Jedan na samom početku epidemije i u poslednjih pet dana još dva smrtna slučaja. Oboleli su preminuli od posledica teških oštećenja pluća u sklopu malih boginja", navodi Stevanović.

Kako kaže, hospitalizuju se samo pacijenti sa komplikacijama koje su najčešće u formi upale pluća, upale jetre, oštećenja želudačne sluznice, oštećenje krvnih ćelija.

"U najvećem broju slučajeva komplikacije su više ili manje masivne upale pluća koje su uzrokovane samim virusom morbile. Za sada, tokom epidemije nije bilo nijednog slučaja upale centralnog nervnog sistema uzrokovanog virusom morbila", rekao je Stevanović.

Podvlači da je vakcinacija jedina stvar koja može da pomogne u kontroli i ograničavanju epidemije.

"Najvažniji je pravovremeni prijem vakcine pre svega kod dece, jer ako se u tom uzrastu ne pojave male boginje, praktično su svi ostali zaštićeni. To znači da moramo da poradimo na što je moguće većem vakcinalnom odzivu i da se vakcinišu svi oni koji je trebalo da budu vakcinisani", zaključio je Stevanović.

Najnovija žrtva malih boginja je 30. godišnja žena koja je preminula na Infektivnoj klinici u Beogradu i ona je peta žrtva morbila u Srbiji, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu zdravlja.

Do sada su tri osobe umrle u Beogradu, a dve u niškom Kliničkom centru - dvodišnji dečak i porodilja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od početka epidemije u Srbiji registrovano je 2.280 slučajeva malih boginja.

Najmlađa obolela osoba stara je 15 dana, a najstarija 65 godina. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet, starijim od 30 godina.

Ogromna većina obolelih osoba, 94 odsto, nije bila vakcinisana, nepotpuno je vakcinisana ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.