Prekovremeni rad može dovesti do smanjene produktivnosti zaposlenog, a u najgorem slučaju i do smrti. Za duži rad potreban je snažan motiv, dok se za neke slobodno vreme ne može ni sa čim nadoknaditi
Prekovremeni rad može dovesti do smanjene produktivnosti zaposlenog, a u najgorem slučaju i do smrti. Za duži rad potreban je snažan motiv, dok se za neke slobodno vreme ne može ni sa čim nadoknaditi
Dvadesetosmogodišnji Japanac Fumijoši Šimizu napustio je posao menadžera u nacionalnom lancu prodavnica kad je utvrđeno da pati od depresije izazvane "žestokim radom“.
"Prema meni su postupali kao da sam rob, a ne radnik u kompaniji”, rekao je on. Njegov srpski kolega Vladislav Dimitrijević na putu je da "završi“ kao mladi Japanac. On radi kao vozač u prodavnici tehnike. Iako mu u radnoj listi piše da mesečno radi svega 172 sata, njegov radni dan počinje u osam ujutru i najčešće traje do devet uveče, što znači da radi više od 250 sati mesečno, piše "Ekonomist magazin".
"Nikada nisam dobio novac za prekovremene sate. Vozači uvek rade dok ne završe sve isporuke, a jedini slobodan dan je nedelja. Pri čemu ja i vozim i istovarujem robu“, kaže Dimitrijević.
Prema anketi Republičkog zavoda za statistiku, duže od 50 sati nedeljno radi 22,8 odsto zaposlenih, od čega 28,1 odsto muškaraca i 15 odsto žena.
Prekovremeni rad donosi, na prvi pogled, veći profit poslodavcu. Efekti preteranog upošljavanja radnika su, međutim, drugačiji. Ne postoji motiv koji bi mogao čovekov organizam osloboditi od stresa i bolesti nastalih od preteranog rada. Stručnjaci upozoravaju da kontinuirani posao pod pritiskom loše utiče na stvaranje novih ideja i kreativnost. Konačno, to za poslodavca znači smanjenu produktivnost radnika.
Istraživanje japanskog Ministarstva zdravlja pokazalo je da stotine osoba starosne dobi od 30 do 40 godina pati od neke mentalne bolesti izazvane stresom zbog posla, a da su mnogi iz istog razloga izvršili samoubistvo. Milan Pavlović, direktor Instituta za medicinu rada, potvrđuje da preterani rad uzrokuje brojne posledice po zdravlje.
Japanci, koji se često navode kao primer radoholičarske nacije, imaju i reč za predoziranje poslom – "karoši“ („Ka“- previše, „Ro“- rad, „Ši“-smrt). Nisu jedini.
Korejci "karoši“ nazivaju "gvarosa“, a Kinezi "gualosi“. Već 80 sati mesečno prekovremenog rada smatra se rizičnim za oboljevanje od "karošija“.
"Posledice zavise dobrim delom od vrste rada. Nisu iste kod fizičkih radnika i kod administrativnih radnika, menadžera, vozača i slično. Hronični umor, depresija, bolovi u leđima, povećan krvni pritisak, češća pojava povreda na radu su moguće posledice“, kaže Pavlović.
On kaže da je i u Srbiji bilo slučajeva da zbog prekovremenog rada vozača dođe do saobraćajnih nesreća ili greške lekara pri lečenju pacijenata, te teških povreda radnika za mašinama.
Da bi neko radio prekovremeno i u slučajevima kad to nije obavezno odnosno zakonom propisano, potreban je snažan motiv. Peter Drucker, jedan od najčuvenijih teoretičara poslovnog upravljanja u svetu veli da će za rukovodioce širom sveta glavni izazov u budućnosti biti motivacija ljudi koji rade za njih. "Sve drugo se lako kupuje u globalnoj ekonomiji...”, kaže on.
Većina će se složiti da je najznačajniji motiv za rad novac, ali to nije jedino sredstvo kojim se radnik može podstaknuti na prekovremeni rad. Motivi mogu biti priznanja, pohvale, dobijanje veće odgovornosti i prilike da napreduju u karijeri.
Istraživanja pokazuju da je za zaposlenog važno da raspodela nagrada bude pravedna, a nagrađivanje dosledno. Neopravdana preplaćenost pojedinaca u organizaciji može motivisati tog pojedinca, ali destimulisati ostale. Ipak, većina radnika u Srbiji ne samo da ne dobija nagrade već im se prekovremeni rad i ne plaća.
Budući da prekovremeni rad utiče na smanjenje odmora, ukoliko ne postoji adekvatna kompenzacija neminovno će doći do smanjenja produktivnosti zaposlenog, motivacije, ali i lojalnosti prema kompaniji, kažu stručnjaci. Iz tog razloga najviše greše oni vlasnici i menadžeri u čijim firmama se prekovremeni rad „podrazumeva“ kao normalna obaveza radnika.
U Srbiji se neretko dešava da su radnici prinuđeni da rade prekovremeno mimo zakona i mimo svoje volje. Ukoliko, ipak, pokrenu spor protiv poslodavca, dobiće ga „na jedan“, kaže advokat Aleksandar Samuilović. Međutim, njegovo je mišljenje da sporovi predugo traju.
"Srpsko pravosuđe je drastično propalo. Ako danas podnesete tužbu kojom tražite naknadu, prva rasprava će se održati kroz nekoliko meseci“, kaže on i dodaje da radnici češće podnose tužbu po napuštanju firme, jer znaju da će u suprotnom verovatno biti izloženi mobingu.
Samuilović tvrdi da nijedna ozbiljna firma ne tera radnika da mimo zakona radi prekovremeno, jer joj to može samo štetiti.
"Moje iskustvo, posebno kod proizvođačkih firmi, jeste da kad se radi prekovremeno radnik se plaća odmah i dobro. Firme sa više od 20 zaposlenih vode računa o radnicima, jer je veća šansa da premoreni ljudi pogreše. Ukoliko radnici zbog umora, na primer, ne urade dobro spajanje čarapa, čitav kontingent robe može biti vraćen, a time je uništen posao“, kaže Samuilović.
Bolovi u krstima, a odmah zatim i stres najčešće su posledice prekovremenog rada po podacima Evropske agencije za sigurnost i zaštitu zdravlja na radnom mestu.
Od stresa u EU pati 41,2 miliona ljudi. Stres godišnje prouzrokuje gubitak miliona radnih dana, što košta najmanje 20 milijardi evra. Studija Elizabet Klepa sa Univerziteta Bergen u Norveškoj otkrila je da ljudi koji rade više od osam sati dnevno imaju povećan rizik za razvijanje anksioznosti i depresije.
Ispostavilo se da prekovremeni rad kod muškaraca povećava šansu da postanu depresivni za 12,5 odsto, a kod žena za 11 odsto. Rizik se uvećava što su radnici lošije plaćeni i slabijeg obrazovanja, a pretpostavlja se da je glavni uzrok izloženost dugotrajnom stresu.
Da usled umora ili nezadovoljstva radnika može doći do grešaka koje će na kraju samo štetiti poslodavcu potvrđuje i Pavlović.
"Zbog umora smanjuje se koncentracija i povećava broj grešaka što rezultira češćim povredama na radu, većem škartu u proizvodnji, posledicama po korisnike usluga. Na primer, u zdravstvu greške u lečenju pacijenata, u saobraćaju povrede putnika i ostalih i slično“, kaže on.
Ako se u firmi, dakle, često radi više od radnog vremena, to je znak da u kompaniji nešto „ne štima“. U tom slučaju rešenje nije još više rada, već analiza zbog čega se to dešava. Poznavaoci će reći da dobra organizacija posla neće prouzrokovati uvođenje prekovremenog rada. U nekim slučajevima, preduzeću je potrebno još zaposlenih. S druge strane, bez dosledne primene zakona, kao što je slučaj u Srbiji, radnici su prepušteni na „milost i nemilost“ poslodavaca, njihovim, a ne sopstvenim interesima i željama.
Prema Zakonu o radu zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Prema ovom zakonu, zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti. To znači da poslodavac treba da donese pismeni pojedinačni akt o uvođenju prekovremenog rada (pismenu naredbu, nalog, rešenje) i da upozori radnika na obavezu njegovog obavljanja.
(MONDO)
Dvadesetosmogodišnji Japanac Fumijoši Šimizu napustio je posao menadžera u nacionalnom lancu prodavnica kad je utvrđeno da pati od depresije izazvane "žestokim radom“.
"Prema meni su postupali kao da sam rob, a ne radnik u kompaniji”, rekao je on. Njegov srpski kolega Vladislav Dimitrijević na putu je da "završi“ kao mladi Japanac. On radi kao vozač u prodavnici tehnike. Iako mu u radnoj listi piše da mesečno radi svega 172 sata, njegov radni dan počinje u osam ujutru i najčešće traje do devet uveče, što znači da radi više od 250 sati mesečno, piše "Ekonomist magazin".
"Nikada nisam dobio novac za prekovremene sate. Vozači uvek rade dok ne završe sve isporuke, a jedini slobodan dan je nedelja. Pri čemu ja i vozim i istovarujem robu“, kaže Dimitrijević.
Prema anketi Republičkog zavoda za statistiku, duže od 50 sati nedeljno radi 22,8 odsto zaposlenih, od čega 28,1 odsto muškaraca i 15 odsto žena.
Prekovremeni rad donosi, na prvi pogled, veći profit poslodavcu. Efekti preteranog upošljavanja radnika su, međutim, drugačiji. Ne postoji motiv koji bi mogao čovekov organizam osloboditi od stresa i bolesti nastalih od preteranog rada. Stručnjaci upozoravaju da kontinuirani posao pod pritiskom loše utiče na stvaranje novih ideja i kreativnost. Konačno, to za poslodavca znači smanjenu produktivnost radnika.
Istraživanje japanskog Ministarstva zdravlja pokazalo je da stotine osoba starosne dobi od 30 do 40 godina pati od neke mentalne bolesti izazvane stresom zbog posla, a da su mnogi iz istog razloga izvršili samoubistvo. Milan Pavlović, direktor Instituta za medicinu rada, potvrđuje da preterani rad uzrokuje brojne posledice po zdravlje.
Japanci, koji se često navode kao primer radoholičarske nacije, imaju i reč za predoziranje poslom – "karoši“ („Ka“- previše, „Ro“- rad, „Ši“-smrt). Nisu jedini.
Korejci "karoši“ nazivaju "gvarosa“, a Kinezi "gualosi“. Već 80 sati mesečno prekovremenog rada smatra se rizičnim za oboljevanje od "karošija“.
"Posledice zavise dobrim delom od vrste rada. Nisu iste kod fizičkih radnika i kod administrativnih radnika, menadžera, vozača i slično. Hronični umor, depresija, bolovi u leđima, povećan krvni pritisak, češća pojava povreda na radu su moguće posledice“, kaže Pavlović.
On kaže da je i u Srbiji bilo slučajeva da zbog prekovremenog rada vozača dođe do saobraćajnih nesreća ili greške lekara pri lečenju pacijenata, te teških povreda radnika za mašinama.
Da bi neko radio prekovremeno i u slučajevima kad to nije obavezno odnosno zakonom propisano, potreban je snažan motiv. Peter Drucker, jedan od najčuvenijih teoretičara poslovnog upravljanja u svetu veli da će za rukovodioce širom sveta glavni izazov u budućnosti biti motivacija ljudi koji rade za njih. "Sve drugo se lako kupuje u globalnoj ekonomiji...”, kaže on.
Većina će se složiti da je najznačajniji motiv za rad novac, ali to nije jedino sredstvo kojim se radnik može podstaknuti na prekovremeni rad. Motivi mogu biti priznanja, pohvale, dobijanje veće odgovornosti i prilike da napreduju u karijeri.
Istraživanja pokazuju da je za zaposlenog važno da raspodela nagrada bude pravedna, a nagrađivanje dosledno. Neopravdana preplaćenost pojedinaca u organizaciji može motivisati tog pojedinca, ali destimulisati ostale. Ipak, većina radnika u Srbiji ne samo da ne dobija nagrade već im se prekovremeni rad i ne plaća.
Budući da prekovremeni rad utiče na smanjenje odmora, ukoliko ne postoji adekvatna kompenzacija neminovno će doći do smanjenja produktivnosti zaposlenog, motivacije, ali i lojalnosti prema kompaniji, kažu stručnjaci. Iz tog razloga najviše greše oni vlasnici i menadžeri u čijim firmama se prekovremeni rad „podrazumeva“ kao normalna obaveza radnika.
U Srbiji se neretko dešava da su radnici prinuđeni da rade prekovremeno mimo zakona i mimo svoje volje. Ukoliko, ipak, pokrenu spor protiv poslodavca, dobiće ga „na jedan“, kaže advokat Aleksandar Samuilović. Međutim, njegovo je mišljenje da sporovi predugo traju.
"Srpsko pravosuđe je drastično propalo. Ako danas podnesete tužbu kojom tražite naknadu, prva rasprava će se održati kroz nekoliko meseci“, kaže on i dodaje da radnici češće podnose tužbu po napuštanju firme, jer znaju da će u suprotnom verovatno biti izloženi mobingu.
Samuilović tvrdi da nijedna ozbiljna firma ne tera radnika da mimo zakona radi prekovremeno, jer joj to može samo štetiti.
"Moje iskustvo, posebno kod proizvođačkih firmi, jeste da kad se radi prekovremeno radnik se plaća odmah i dobro. Firme sa više od 20 zaposlenih vode računa o radnicima, jer je veća šansa da premoreni ljudi pogreše. Ukoliko radnici zbog umora, na primer, ne urade dobro spajanje čarapa, čitav kontingent robe može biti vraćen, a time je uništen posao“, kaže Samuilović.
Bolovi u krstima, a odmah zatim i stres najčešće su posledice prekovremenog rada po podacima Evropske agencije za sigurnost i zaštitu zdravlja na radnom mestu.
Od stresa u EU pati 41,2 miliona ljudi. Stres godišnje prouzrokuje gubitak miliona radnih dana, što košta najmanje 20 milijardi evra. Studija Elizabet Klepa sa Univerziteta Bergen u Norveškoj otkrila je da ljudi koji rade više od osam sati dnevno imaju povećan rizik za razvijanje anksioznosti i depresije.
Ispostavilo se da prekovremeni rad kod muškaraca povećava šansu da postanu depresivni za 12,5 odsto, a kod žena za 11 odsto. Rizik se uvećava što su radnici lošije plaćeni i slabijeg obrazovanja, a pretpostavlja se da je glavni uzrok izloženost dugotrajnom stresu.
Da usled umora ili nezadovoljstva radnika može doći do grešaka koje će na kraju samo štetiti poslodavcu potvrđuje i Pavlović.
"Zbog umora smanjuje se koncentracija i povećava broj grešaka što rezultira češćim povredama na radu, većem škartu u proizvodnji, posledicama po korisnike usluga. Na primer, u zdravstvu greške u lečenju pacijenata, u saobraćaju povrede putnika i ostalih i slično“, kaže on.
Ako se u firmi, dakle, često radi više od radnog vremena, to je znak da u kompaniji nešto „ne štima“. U tom slučaju rešenje nije još više rada, već analiza zbog čega se to dešava. Poznavaoci će reći da dobra organizacija posla neće prouzrokovati uvođenje prekovremenog rada. U nekim slučajevima, preduzeću je potrebno još zaposlenih. S druge strane, bez dosledne primene zakona, kao što je slučaj u Srbiji, radnici su prepušteni na „milost i nemilost“ poslodavaca, njihovim, a ne sopstvenim interesima i željama.
Prema Zakonu o radu zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Prema ovom zakonu, zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti. To znači da poslodavac treba da donese pismeni pojedinačni akt o uvođenju prekovremenog rada (pismenu naredbu, nalog, rešenje) i da upozori radnika na obavezu njegovog obavljanja.
(MONDO)
