Do sada se prosek plata u Srbiji računao na osnovu mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih gde su odabrane firme (oko 8.000 firmi i njihovih lokalnih jedinica u kojima radi 800.000 radnika) popunjavale obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u određenom mesecu.

U nov obračun ulaziće sve zarade prijavljene poreskoj upravi umesto da se prosečna zarada računa na osnovu reprezentativnog uzorka.

Novom metodologijom nema više ankete, već će elektronskim poreskim prijavama RZS dobijati podatke direktno od PU.

I JAVNI SEKTOR OBUHVAĆEN

Nov način obračuna će, kako je za MONDO objasnila načelnik Odeljenja za tržište rada u Republičkom zavidu za statistiku (RZS) Vesna Pantelić, uzimati u obzir sve poreske prijave, a prosečne plate će se izračunavati na osnovu obračunatih zarada za tekući mesec, a ne kao do sada (zarade isplaćene u izveštajnom mesecu bez obzira kada su isplaćene).

Surčin Švajcarska, Trgovište Afrika

"Takođe nov način obračuna obuhvatiće i javni sektor što do sada nije bio slučaj, a i zarade zaposlenih na privremenim ili povremenim poslovima. Novina je i to što će se prosečne zarade obračunavati po mestu stanovanja, a ne po mestu rada, kao do sada”, pojasnila je Pantelić.

Podaci o prosečnim zaradama će od sada biti dostupni 55 dana po isteku izveštajnog meseca, a ne za 25 kako je bilo do sada.

Evo gde su najveće, a gde najmanje plate u Srbiji

Takođe će biti dostupni novi statistički pokazatelji: medijana zarade i distribucija zarada, platni jaz između žena i muškaraca, prosečne zarade prema starosnim grupama, prosečne zarade u javnom sektoru, itd.

“Sada ćemo imati pojedinačne podatke i to nam omogućava da kreiramo distribuciju zaposlenih, odnosno koji procenat ostvaruje relativno nisku ili relativno visoku zaradu. Imaćemo medijanu zarade – to je ona vrednost zarade koja deli skup zaposlenih na dva dela, tako da polovina zaposlenih prima zaradu manju od medijane, a druga polovina veću od tog iznosa. Biće poznato i moći ćemo da odredimo platnu razliku između muškaraca i žena, zarade po različitim starosnim grupama, imaćemo prosečne zarade u javnom sektoru, prema svojinama", kaže Pantelić.

NOVA RAČUNICA – MANJA PROSEČNA PLATA

Prve rezultate novog načina izračunavanja prosečne plate dobićemo 26. marta, a RZS je koristeći staru i novu metodologiju izračunao prosečne neto zarade za 2017. godinu.

Rezultati su pokazali da je prema novoj metodologiji prosečna plata u Srbiji za 2,7 odsto niža u odnosu na računicu prema ranijoj.

Naime, prosečna neto zarada za 2017. godinu u Srbiji je iznosila 46.600 dinara prema novoj metodologiji, dok prema staroj ona iznosi 47.893 dinara.

Padaju prosečne plate, menja se računica

Podaci za novembar 2017. godine gledano prema polu, otkrivaju i da muškarci zarađuju 10, 4 odsto veću platu od žena, dok su prema starosnim grupama muškarci bolje plaćeni od žena, osim u populaciji starijoj od 60 godina jer žene češće ostaju na tržištu rada i nakon što ispune uslove za odlazak u penziju.

Interesantno je i da je gledajući prosečnu zaradu po opštinama u pojedinim razlika u odnosu na raniju metodologiju prilično velika.

Tako je u Surčinu, koji je u vrhu po visini prosečne zarade godinama unazad, plata sada duplo manja.

Ranije  se zarada računala prema opštini rada i iznosila je 83,797 dinara, dok je prema evidenciji Poreske uprave (prema mestu stanovanja) ta zarada sada 41.481 dinar.

U Trgovištu gde je plata bila najniža u Srbiji po novoj računici to više nije. Naime prosečna zarada je po staroj metodologiji bila 25.309 dinara, a po novoj je za čak 13.000 viša i iznosi 38.225 dinara.

Pantelić ističe da se novom metodologijom značajno ukidaju troškovi, a i sama privreda će morati da utroši daleko manje vremena, jer više neće morati da popunjava obrasce.

"Nova metodologija za izračunavanje prosečnih zarada će doneti uštedu od dva miliona evra na godišnjem nivou. Najviše ušteda biće ostvareno u privredi, dok je deo troškova do sada išao i iz budžeta:"

Osim racionalizacije troškova prednosti nove metodologije su smanjenje opterećenosti davalaca podataka, veći obuhvat podataka, poboljšanje kvaliteta podataka, efikasniji proces statističke proizvodnje, modernizacija statističke proizvodnje i obezbeđivanje većeg broja statističkih pokazatelja.