Specijalizovani tužioci za borbu protiv korupcije, njih 44, kao i šest finansijskih forenzičara raspoređeni su u četiri regionalna odeljenja viših javnih tužilaštava u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, u skladu sa početkom primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma.

Na čelu nove organizacione mreže je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) sa sedištem u Beogradu, koje će proceusirati krivična dela "visoke korupcije", u kojima imovinska vrednost prelazi 200 miliona dinara, kao i kada vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 800 miliona dinara.

U tom tužilaštvu angažovana su dva finansijska forenzičara koja će svojim stručnim znanjima pomagati tužiocima u istrazi, prikuljanju dokaza i njihovom predstavljanju pred sudom.

Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u pomenuta četiri grada će se baviti slučajevima u kojima imovinska vrednost ne prelazi 200 miliona dinara, kao i kada vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 800 miliona dinara, kao i drugim krivičnim delima za koja nije propisana isključiva nadležnost TOK.

U ta četiri odeljenja angažovan je po jedan finansijski forenzičar, rečeno je za Tanjug u Republičkom javnom tužilaštvu.

Takođe, pri višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu formirana su posebna odeljenja u koja su raspoređene sudije sa završenom specijalnom obukom za postupanje u toj materiji.

Specijalni tužioci i finansijski forenzičari zajedno će učestvovati u krivičnom gonjenju okrivljenih za koruopciju, finansijski i privredn kriminal, a u naročito komplikovanim slučajevima će se formirati "udarne grupe" sačinjene od svih aktera potrebnih za efikasan krivični progon.

Zadatak finansijskih forenzičara je da pomažu javnom tužiocu da odluči, najpre, ima li mesta pokretanju krivičnog postupka, a potom i da pribavi što kvalitetnije dokaze i da ih uspešno predstavi pred sudom.

Zakon predviđa da TOK i posebna odeljenja viših tužilaštava sarađuju i razmenjuju informacije sa "službenicima za vezu" iz drugih državnih organa, kako bi preko njih bio osiguran brži i kvalitetniji protok informacija.

Službenika za vezu imaće tako Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republicka direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke.

U praksi, primena ovog zakona znači da bi, ako se radi o nekom krivičnom delu korupcije počinjenom na jugu Srbije, na primer u Vranju, - udarnu grupu formiralo bi posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Nišu.

U zavisnosti od slučaja na kojem se radi i konkretnog zadatka, u sastavu grupe naći će se, pored policije i tužilaštva, zaposleni u državnim i drugim organima (na primer iz katastra ili Agencije za borbu protiv korupcije) kako bi zajedničkim radom u realnom vremenu razmenjivali informacije i brzo pribavljali kvalitetne dokaze koji mogu valjano da budu prezentovani na sudu.

STIŽU FORENZIČARI: Siva zona na udaru TOK

U posebnom odeljenju Višeg tužilaštva u Beogradu od danas radi 17 specijalizovanih tužilaca za suzbijanje korupcije, u Novom Sadu 10, u Nišu devet, a u Kraljevu osam.

Svako od ovih odeljenja nadležno je za progon krivičnih dela koja su počinjena na teritoriji Apelacionog javnog tužilaštva na čijem području se nalaze sedišta tih tužilaštava (na primer Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu će procesuirati dela iz teritorijalne nazležnosti Apelaiconog tužilaštva u Novom Sadu).

Specijalizovani tužioci će biti zaduženi za procesuiranje krivičnih dela protiv službene dužnosti, protiv privrede, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, protiv državnih organa, kao i krivičnih dela protiv pravosuđa, ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima protiv privrede.

Svi tužioci i sudije koji su upućeni ili raspoređeni u posebna odeljenja prošli su specijalnu obuku na Pravosudnoj akademiji i stekli potrebna znanja za rad na predmetima korupcije. U skladu sa odredbama Zakona, nad njima su izvršene bezbednosne provere uz njihovu saglasnost.

Kako ističu u RJT, nova organizacija nadležnosti ima za cilj popravljanje rezultata procesuiranja korupcije i privrednog kriminaliteta.

"Kroz forimiranje ovih posebnih jedinica za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za krivična dela korupcije izgradili smo mehanizam za unapređenje saradnje između javnog tužilaštva i drugih državnih organa koji imaju nadležnost ne samo represije već i prevencije", napominju u RJT.

Sve to, kako ukazuju, treba da doprinese da Republika Srbija poveća broj krivičnih postupaka za krivična dela protiv korupcije kao i da podigne nivo efikasnosti kada su u pitanju suzbijanje korupije i privrednog kriminaliteta.

U skladu sa novom organizacijom tužilaštva i sudova od danas je počela i primena osam novih krivičnih dela u vezi sa privredom, uz već postojećih 25 krivičnih dela.

Nova krivična dela su: prevara u obavljanju privredne delatnosti, pronevera u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba zastupanja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poslova upravljanja i nadzora u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba u postupku privatizacije, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, davanje mita u obavljanju privredne delatnosti.

Već postojeća krivična dela koja će biti u nadležnosti posebnih odeljenja su prevara u osiguranju, poreska utaja i zloupotreba položaja odgovornog lica, neuplaćivanje poreza po odbitku, zloupotreba ovlašćenja u privredi, zloupotreba položaja odgovornog lica, zlopotreba u vezi sa javnom nabavkom, zloupotreba monopolističkog položaja, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića.

Takođe i krivična dela nedozvoljena proizvodnja, nedozvoljena trgovina, krijumčarenje, onemogućavanje vršenja kontrole, neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, obmanjivanje kupaca, odavanje poslovne tajne, falsifikovanje novca, falsifikovanje hartija od vrednosti, falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, falsifikovanje znakova za vrednost, falsifikovanje znakova, odnosno državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih materijala, pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje i pranje novca.