Skupština: Izbori, novac, tajkuni, fašizam FOTO

Utvrđivanje dnevnog reda bilo je mirno, uz povremenu polemiku o izborima za odbornike Skupštine Beograda održanim u nedelju 4. marta.

U delu sednice posle pauze, došlo je do kraće polemike predsednice parlamenta Maje Gojković i poslanice Nove stranke Marinike Tepić o tome ima li ili ne fašizma u Srbiji.

Tepić je predložila da se na dnevni red uvrste dopune Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašisičkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašitičkih simbola, a u svom obrazlozenju navela je da je "ovo društvo ušlo u ozbiljnu fašizaciju".

Predsednica parlamenta ju je prekinula i isključila joj mikrofon, poručujući da u Srbiji ne postoji fašizam.

"U Srbiji ne postoji fašizam i ne možete tako da govorite za Srbiju i njene građane. Provera vaših stavova je bila na izborima, koji se nalaze iza nas. Niste dobili prelaznu ocenu. Građani Srbije ne žele da vi ovde vređate državu koju predstavljate kao narodna poslanica", rekla je Gojković.

Na dnevnom redu sednice su 32 tačke, među kojima Predlog zakona o policiji, kao i izmene Zakona o javnom redu i miru.

"PARADA" I POSLANIČKA PITANJA

A počelo je svečano. Poslanici u "najboljem izdanju"...Svečana odela, garda, himna.

Posle uvodnog ceremonijalnog dela, poslanici su na početku postavljali pitanja.

Ubistvo predsednika inicijative SDP Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici, nepravilnosti na beogradskim izborima, prevencija od poplava i finansiranje izborne kampanje Dragana Đilasa bile su neke od tema i pitanja na koja su zvanične odgovore danas tražili pojedini poslanici u Skupštini Srbije.

Poslanik Socijaldemokratske stranke (SDP) Marko Đurišić je ukazao da se navršilo 50 dana od ubistva Ivanovića i da porodica i građani još nisu dobili odgovor ko je to učinio.

On je ministra policije i koordinatora službama bezbednosti Nebojšu Stefanovića pitao na koga je Ivanović ukazao da mu upućuje pretnje. "Dužni smo odgovor ko je bio označen kao pretnja za njegovu bezbednost i šta je država preduzela kada je Ivanović na to ukazao, ako ne možemo da saznamo ko je neposredni izvršilac", rekao je Đurišić.

On je pitao i zašto Srbije nije preduzela ništa da napravi promene u svom radu i zašto nije usvojila preporuke koje Uprava za sprečavanje pranja novca još u julu 2016. godine poslala Vladi kao obavezu Srbije, da se pred međunarodnom organizacijom FATF legitimizuje kao zemlja u kojoj nije moguće pranje novca iz koga se finasira korupcija i kriminal, kao i terorizam.

"Kao posledicu imamo da se Srbija našla kao jedina zemlja sa evropskog kontinenta u društvu još deset zemalja kao što su Irak, Sirija – zemlje koje su označen kao zemlje rizične i koje ne ispunjavaju standard za sprečavanje pranja novca", ukazao je Đurišić.

Dijana Vukomanović iz poslaničke grupe Pokret za spas Srbije – Nova Srbija tražila je obaveštenja o neregularnostima zabeleženim 4. marta na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda.

Ona je kazala da informacije traži zbog fizičkih i verbalnih napada do kojih je došlo na nekim biračkim mestima, zbog paralelnih spiskova koji, kako je navela, otvaraju sumnju na neovlašćen uvid u izvod iz jedistvenog biračkog spiska.

Vukomanovićeva je ukazala i na sumnje da je došlo do velikog broja prijava prebivališta u Beogradu nekoliko meseci pre izbora i tražila informacije o upisanim i obrisanima iz biračkog spiska u poslednjih nekoliko meseci.

Poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojičić pitao je šta je vlast u poslednje četiri godine preduzela na prevenciji poplava kako se ne bi ponovila 2014. godina kada su Srbiju zahvatile velike poplave.

Poslanica Dosta je bilo Ljupka Mihajlovska se interesovala za istragu ubistva Olivera Ivanovića i za doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković tražio je informacije od Ministarstva finasija i MUP-a o transakcijama novčanim Dragana Đilasa i Dragana Šolaka koje je nazvao tajkunima.

On je kazao da je Šolak kupio zgradu na Novom Beogradu koja je bila u vlasništvu Đilasa, i u kojoj je bilo sedište Đilasove firme Dajrekt medija i da je problematično to što je Šolak tu zgradu, i pre kupovine založio kod banke i dobio kredit kojim je zgradu platio.

"Kako je uopšte uspeo da dobije kredit? Da li su u pitanju fiktivne transakcije?", upitao je, dodajući ; da cena koja je isplaćena, prema proceni poreske uprave ali i nezavisnih stručnjaka, pokazuje da je zgrada pretplaćena, da je Šolak pretplatio realnu vrednost. "On je dao 4,4 miliona evra samo za prvu ratu na ime kupovine zgrade. Gde je tu poslovna logika. Sasvim je jasno da su tajkunske pare uložene u kampanju Dragana Đilasa", ocenio je Marković.

Prema njegovim rečima, "tajming" tih sumnjivih transakcija ukazuje na to da su "tajkuni smislili način da prenesu pare na Đilasov račun za kampanju".

Poslanik Marijan Rističević upitao je Ministarstvo finansija i Upravu za pranje novca da li je tačno da je predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić krajem novembra prošle godine i u januaru ove godine u kešu u jednu banku u Srbiji doneo i uplatio 675.000 evra, a potom u januaru još 115.000 evra govoreći da je to njegova lična štednja iz slamarice i taj novac preneo u Italiju.

"Da li je to tačno i u koju svrhu je izneo taj novac", pitao je Rističević.

On je pitao i da li je tačno da je u isto vreme podigao Šapić kredita za svoju fondaciju, a svoj novac izneo iz zemlje.

"Kako tako human čovek svoj novac iznosi iz zemlje, a naš novac uzima", upitao je Rističević.

Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj upitao je šta sprečava Vladu Srbije da dodeli diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, podsetivši na sva prava i mogućnosti koje ima NATO osoblje u Srbiji na osnovu Individualnog akcionog plana saradnje (IPAP sporazum) Srbije i NATO.

Poslanik Dveri Ivan Kostić ponovo je upitao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li je vrbovan da radi za američku obaveštajnu službu i da li je učestvovao u lociranju Ratka Mladića.

Poslanici su po postavljanju pitanja počeli da utvrđuju dnevni red sednice.

Najavljeno je razmatranje oko 30 tačaka dnevnog reda, među kojima i izmene zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, o policiji i o javnom redu i miru.

Na prvoj sednici razmatraće se i predlozi zakona o strancima, azilu i privremenoj zaštiti, graničnoj kontroli, evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, nacionalnom DNK registru i o jedinstvenom matičnom broju građana.

Predloženo je da na dnevnom redu bude i dopuna Zakona o državljanstvu Srbije, a poslanici treba da se izjasne i o više predloga zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma.

Pred parlamentom će se naći i izbor predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, kao i odluke o prestanku funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti, koje je podneo Odbor za finansije.

Skupština će razmatrati predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku, predloge o izboru predsednika sudova i zamenika javnog tužioca, kao i predloge o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog apelacionog suda, Osnovnog suda u Novom Sadu, Privrednog suda u Leskovcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru.

Biće birani i predsednici sudova na predlog Visokog saveta sudstva, a razmatraće se i razrešenje i imenovanje članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji su odvojeno podneli šef poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović i šef poslaničke grupe Demokratske stranke Goran Ćirić.