Reč je o pobuni žena u Holivudu, u jednoj od najjačih industrija sveta. Mnoge glumice prstom su uprle u filmskog producenta Harvija Vajnstina i rekle: "Silovao me je", "Ucenjivao me je seksom"...

Ali, iako smo prilično zagazili u 21. vek, i dalje se priča o pravima žena i to na globalnom nivou.

Nekada je 8. mart - Dan žena na ovom prostoru bio pravi romantizam

Crtali bismo čestitke svojim majkama i bakama, ukrašavale bismo ih bojicama, i smejujilje se armiji tata koji su žruli kućama sa istim "oružjem" u rukama - buketima cveća. Ali, to je sve bila predstava, uglavnom loša, jer su problemi postojali, kao u bilo kom društvu.

Bilo je mama koje su trpele nasilje i tada, samo se o tome tada nije govorilo. "Bila je sramota", šaputale bi.

Uglavnom finansijski zavisne od "jače polovine" i patrijarhalno vaspitane, nisu želele da "prave buku". Godine ratova, siromaštva, sankcija... neminovno su sa sobom, poput domino efekta, moralnu eroziju društva, nestalo je čak i tih prokletih buketa cveća.

Nemoć da se nešto promeni ili "beg u alkohol" ili ko zna šta sve ne, dovele su do porasta slučajeva nasilja u porodici. Poslednjih godina, ta tema je iz tabua, srećom, došla do mejnstrima.

O tome se priča i treba da se priča!

"Ustajem u pola pet, krene mi čišćenje za stoku, pa muža, posle dajem obrok, pa uvek nešto malo kod ovaca, i kad završim mleko, do pola osam, tu imam prekid. U devet počinjem da kuvam ručak, i ako imam neki posao u međuvremenu - pranje veša, peglanje... Kad su deca bila manja i noću sam radila, sad je kćerka veća i ona pomaže, a i sin. Poslepodne, oko četiri, sve ponovo, a do osam uveče opet namirim sve. Onda volim da mi je dvorište uredno, pa ostajem i do pola deset uveče. Nemam ni subotu, ni nedelju... Ako je neko slavlje, neki rođendan, onda odem, ali pre uradim sve što se mora, zovem ženu iz komšiluka da pomuze.... Slabo idem da se družim, a na godišnjem odmoru nisam nikada bila u životu. Žrtvovala sam se da deci priuštim, a meni kako bude", ovako glasi ispovest jedne naše žene sa sela.

EVO zašto propada selo: MUKE jedne seljanke

Zvanična statistika pokazuje da su žene na selu među onima kojima je u Srbiji  najteže.

"Položaj žena u Srbiji se poboljšava, ali su u našoj zemlji ipak i dalje rašireni rodni stereotipi, a žene su nedovoljno zastupljene na rukovodećim mestima, na mestima odlučivanja", rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić, čestitajući građankama Srbije 8. mart.

"Posebno su u teškom položaju žene na selu, žene sa invaliditetom i Romkinje, koje rano napuštaju školovanje, otežano se zapošljavaju, a udaju rano i finansijski su zavisne od porodice i partnera. Njihovo reproduktivno zdravlje često je ugroženo, a aktivnosti na obrazovanju o reproduktivnom zdravlju i dalje se ne sprovode sistemski", ocenio je zaštitnik.

Pročitajte: Kome je teže u životu, muškarcima ili ženama?

Od ukupnog broja pritužbi iz oblasti rodne ravnopravnosti, koje stižu zaštitniku građana, čak trećina je zbog nasilja u porodici i partnerskim odnosima, zbog toga je Šabić pokrenuo inicijativu "Učinimo nasilje vidljivim". Cilj je da se uvođenjem angažovanja sudskih veštaka, postupak dokazivanja nasilja u porodici učinio lakšim, a kažnjavanje nasilnika izvesnijim.

Da ženama i posle više od 100 godina otkako su Njujorku 8. marta žene organizovale protest zbog loših uslova rada i niskih plata, i dalje "ne cvetaju ruže", iako ih dobijaju povodom Dana žena, potvrđuju i izveštaji Ujedinjenih nacija.

Milioni devojčica biće podvrgnuti sakaćenju genitalija

"Više nego ikada ranije, ukazuje se na istorijske i sistemske nejednakosti koje su omogućavale represiju i diskriminaciju. Od Latinske Amerike preko Evrope do Azije, na društvenim mrežama, na filmskim setovima, u fabričkim halama, na ulicama, žene pozivaju na trajne promene i nultu toleranciju prema seksualnim napadima, uznemiravanju, kao i svim oblicima diskriminacije", kaže generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

On je je objasnio da ostvarivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojčica je "posao koji do danas nije dovršen i koji predstavlja najveći izazov našeg sveta u oblasti ljudskih prava".

Više od jedne milijarde žena u svetu nije zakonom zaštićeno od seksualnog nasilja u porodici, naveo je prvi čovek UN.

Pročitajte: Zašto ne slavim Dan žena

Na svetskom nivou, rodni jaz u zaradama iznosi 23 odsto, a dostiže i 40 odsto u ruralnim područjima, dok se neplaćeni rad koji mnoge žene obavljaju ne prepoznaje.

"Zastupljenost žena u nacionalnim parlamentima je, u proseku, niža od jedne četvrtine, a u upravnim odborima čak i niža. Ako ne udružimo snage, u narednoj deceniji će milioni devojčica biti podvrgnuti sakaćenju genitalija", navodi se u saopštenju iz Kancelarije UN u Beogradu.

"Čak i tamo gde zakoni postoje, često se ne poštuju, a žene koje zatraže pravnu zaštitu često nailaze na sumnju, osudu i omalovažavanje. Danas znamo da su seksualno uznemiravanje i zlostavljanje bili sveprisutni na radnom mestu, u javnom prostoru i kod kuće, i to u državama koje se ponose svojim rezultatima u oblasti rodne ravnopravnosti. Ujedinjene nacije treba da budu primer celom svetu", poručuje Gutereš.

U Srbiji žene na selu višestruko diskriminisane

"Žene se i dan danas bore za jednake uslove kao muškarci, a u Srbiji su za oko 20 odsto manje plaćene", izjavila je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ona je istakala da što pre treba usvojiti Zakon o rodnoj ravnopravosti, kako bi se poboljšao položaj žena i smanjilo nasilje. Nacrt tog zakona ne dozvoljava da rod bude opredeljujući za rad, a omogućiće i povezivanje materinstva i karijere.

Pročitajte: OVO je srpska majka hrabrost

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom Međunarodnog dana žena, predstavljeni su rezultati inicijative "Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima", koju su u junu prošle godine pokrenuli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED i Etno mreža.

Za osam meseci sprovođenja zaposelno je 100 žena, a time je skrenuta i pažnja na položaj žena sa sela koje su, kako je objasnila Zorana Mihajlović, višestruko diskriminisane - 60 odsto njih nema pravo na penziju, a tek 17 odsto su vlasnice imanja.

Takođe, statistika pokazuje da je svaka druga žena u Srbiji tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja.

Međutim, mi se ipak nadamo da se pripadnice "lepšeg pola" u našoj zemlji i dalje raduju Danu žena i da će ovog 8. marta više njih dobiti cveće i neki drugi poklon, nego batine.

Šta vi mislite? Pišite nam u komentarima, učestvujte u anketi:

Da li slavite Dan žena?