Iako lokalni, beogradski izbori uveliko su odredili političku sliku Srbije. Analitičari kažu - nastavljen je trend krize relevantnih partija, što je karakteristično za veči deo Evrope. Smatraju da opozicija mora da ima program.
Borba se odvijala između jedinstvenog delovanja vlasti i rascepkane opozicije (kao i takmičenja unutar nje), između građana i međunarodnih aktera. Vodeća stranka SNS i Aleksandar Vučić dobili su ubedljivu podršku građana, a izbori su samo pokazali trend krize relaventnih partija. Ispod cenzusa su ostali DS, SRS, DSS, LDP, ali i Dveri i Dosta je bilo”, istakao je profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović na konferenciji Istraživačko -izdavačkog centra Demostat i dodao da je takav trend karakterističan za dobar deo Evrope.
“U Francuskoj u drugi krug izbora prvi put nisu ušli kandidati Socijalista i konzervativnih Republikanaca, već kandidat nove stranke Emanuel Makron i kandidatkinje ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen. U Grčkoj je Siriza pobedila PASOK i Novu Demokratiju. U Italiji je prošle nedelje najbolji rezultat ostvarila partija 'Pokret pet zvezdica'i Luiđi Di Maio osvojivši više glasova i od partije Matea Rencija. U Nemačkoj je u Bundestag prvi put posle Drugog svetskog rata ušla partija krajnje desnice Alternativa za Nemačku.”
MNOGI ĆE POTRČATI POD KIŠOBRAN SNS
Ono što je izneto na konferenciji je da su sve četiri liste koje su prošle cenzus u sebi imale ime i prezime lidera glavne stranke ili kandidata za gradonačelnika.
”To pokazuje izrazitu personalizaciju politike i amerikanizaciju kampanje”, smatra Orlović.
Ovo su rezultati izbora po opštinama
Sa njim se slaže i njegov kolega prof.dr Milan Jovanović koji naglašava da je upravo ta personalizacija politike dorinela, između ostalog, da se vlast skoncentriše u rukama naprednjaka.
“Pobeda u Beogradu, poslednjem uporištu opozicije učvršćuje trend iz svih prethodnih izbora, a naprednjaci će biti privlačni za nove ugledne ljude, od politički neangažovanih do partijskih učesnika. Politički, mnoge partije će tražiti pokroviteljstvo naprednjačkog kišobrana”, istakao je Jovanović.
On, međutim, kaže da kao što će slava i čast ići naprednjacima, tako će im biti upućene i sve kritike, “tačnije “pljuvačina” za sve što je problem.
A OPOZICIJA... MORAĆE DA APSTINIRA OD POLITIKE
Sa druge strane, kažu analitičari, opozicija očigledno nije shvatila da "Beograd nije Prćilovac" i da su izbori u glavnom gradu mnogo više od lokalnih.
"Umesto da budu za 'nešto' , pa makar i 'bilo šta' opozicione stranke su uglavnom svoju predizbornu aktivnost svodile na to da pokažu kako su protiv Vučića. Vodile su politiku 'svaka vaška obaška', a to je išlo dotle da je bilo i očite netrpeljivosti između lidera koji su kobajagi u nekoj predizbornoj koaliciji", pojasnio je Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata.
Vučić: Najbolji rezultat IKADA u Beogradu
Slaviša Orlović smatra da je uspeh Dragana Đilasa znatno manji nego što se čini, iako je, kako kaže, pobedio partijske drugove.
"Taj rezultat se deli sa Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem", naglasio je Orlović .
Za Aleksandra Šapića kaže da je nesumnjivo postigao izborni uspeh, ali da njegov politički put neizvestan jer je pitanje da li će moći da nadiđe lokalne teme.
Što se tiče SPS-a, analitičari naglašavaju da iako ostaju bez svojih birača, "u zagrljaju SNS ostaju druga stranka po snazi u Srbiji".
Kažu i da neće zbog beogradskih izbora propasti neke stranke – demokrate, liberali, nacionalisti, drugosrbijanci…
"Gubitničke partije nas uveravaju kako su njihovi raniji glasači sada glasali za neku drugu partiju. Istraživanja pak pokazuju da taj put od jedne do druge partije karakteriše političare, a u slučaju birača postoji jedna međustanica – od glasanja za jednu portiju ide se u apstinenciju, a tek u slučaju drugih se glasa za neku drugu", izjavio je Srećko Mihailović.
"Neće jer u biračkom telu postoje građani koji ih podražavaju, ali moraće da budu spremni na višegodišnje apstiniranje od vlasti. Moraće da penzionišu istrošene lidere, lansiraju nove političare, a ne da recikliraju stare, moraće da dođe do ukrupnjavanja u jaku stabilnu partiju, a ne široke saveze bez identiteta", rekao je prof. dr Milan Jovanović.
"Takođe, moraće da se suoče sa istinom da opozicija nema samo problem sa Aleksandrom Vučićem, SNS i njihovim koalicinim partnerima, već da su njihov osnovni problem birači. Nikada neće pobediti ukoliko ne ubede značajan deo naprednjačkih birača da glasaju za njih. Za to je potrebno više od fascinacije Vučićem - potreban je program nova politika i ponašanje koje neće ličiti na estradizaciju i tabloidizaciju politike", pojašnjava Jovanović.
Svi učesnici današnje konferencije se slažu da će opozicija morati više da poradi na svom programu, ali i da ostvari bliži kontakt sa biračima – neposredni razgovorom, a ne samo nastupima na TV-u.
Na izborima za 110 odborničkih mesta u Skupštini grada Beograda nadmetale su se 24 izborne liste a 1.606.693 birača moglo je da glasa na 1.185 biračkih mesta.
SNS "razvalio" u Beogradu, debakl DS!
Prema končanim rezulatima SNS je osvojila 44,9 odsto glasova (64 mandata), lista Dragana Đilasa 18, 93 odsto glasova, odnosno 26 mandata, Šapić 9,01 odsto glasova (12 mandata), SPS-JS 6, 13 odsto, odnosno šest mandata.
