Stižu dodatni nameti za gorivo u Srbiji

Od ovih novih 25 para, za tri milijarde litara prodatog goriva u budžet će se sliti još oko četiri miliona evra.

Udruženje naftnih kompanija Srbije se protivi novim naknadama i predlaže da se cena goriva umanji, jer promet derivata neće očekivano rasti, pa će i priliv para u budžet biti manji.

Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja, kaže za Politiku da je već sada potrošnja goriva znatno manja od očekivane, te da je prošle godine ukupan promet svih derivata bio veći za svega 0,5 odsto, odnosno za oko 30.000 tona veći nego u 2016. godini.

"Ako država želi da kamioni i autobusi sipaju gorivo i u Srbiji, a ne da samo prođu kroz našu zemlju, moraju da rasterete cenu goriva." – rekao je Mićović.

 Upoređujući zemlje regiona, dažbine u Srbiji, pogotovo kada je o dizelu reč, ubedljivo su najviše. Ukupne takse, naknade i akcize iznose 720 evra na 1.000 litara, dok su u Makedoniji ovi nameti gotovo upola manji – 395 evra, u BiH 506, a Crnoj Gori 617 evra.

"Drastična je razlika kod tečnog naftnog gasa, čiju bi potrošnju Srbija, kao i sve ostale zemlje koje pretenduju da poštuju propise EU i ekologiju, trebalo da stimuliše, jer je reč o ekološki najprihvatljivije gorivu. Dok su ukupne takse na TNG u Srbiji 315 evra na 1.000 litara, u Hrvatskoj su 127, a u Rumuniji 147", ističe Mićović.

Posebno je zanimljiv slučaj markiranja goriva. Potrošači u Srbiji plaćaju godišnje sedam miliona evra konzorcijumu privatnih kompanija, koji je država izabrala da markira i radi monitoring goriva, iako za to već postoji nadležna tržišna inspekcija, koju potrošači takođe plaćaju kroz akcizu. Dakle, reč je o duplom trošku.

Mićović je podsetio da ove godine ističe petogodišnji ugovor s tim konzorcijumom, pa je Udruženje naftnih kompanija Srbija zatražilo od Ministarstva rudarstva i energetike da se uradi sveobuhvatna analiza efekata ove mere, kako bi se unapredio sistem kontrole tržišta.

Međutim, on veruje da će se ugovor produžiti po automatizmu i da će ovaj trošak potrošači i dalje nepotrebno plaćati. Sistemom markiranja nezadovoljne su kompanije koje uplaćuju celokupnu akcizu u budžet.

Kako sad stvari stoje, vozači će duplo duže od očekivanog morati da plaćaju i naknadu za obavezne naftne rezerve, u iznosu od 2,6 dinara na svaki litar, plus PDV, jer je do sada tek polovina prikupljenog novca zaista i utrošena za kupovinu obaveznih rezervi. Ne zna se na šta je taj novac potrošen.

"Srbija definitivno nije usaglasila svoju akciznu politiku sa zakonodavstvom Evropske unije. Kako bi se cena goriva rasteretila, neophodno je uvesti akcizu na ugalj, koks, prirodni gas, usaglasiti nivo akciza na duvan i alkohol sa uobičajenim u EU. Ukoliko država ima dilemu oko nivoa taksi na gorivo, neka se samo osvrne na to kolika su državna zahvatanja u zemljama sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika", zaključuje Mićović.

Od ovih novih 25 para, za tri milijarde litara prodatog goriva u budžet će se sliti još oko četiri miliona evra.

Udruženje naftnih kompanija Srbije se protivi novim naknadama i predlaže da se cena goriva umanji, jer promet derivata neće očekivano rasti, pa će i priliv para u budžet biti manji.

Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja, kaže za Politiku da je već sada potrošnja goriva znatno manja od očekivane, te da je prošle godine ukupan promet svih derivata bio veći za svega 0,5 odsto, odnosno za oko 30.000 tona veći nego u 2016. godini.

"Ako država želi da kamioni i autobusi sipaju gorivo i u Srbiji, a ne da samo prođu kroz našu zemlju, moraju da rasterete cenu goriva." – rekao je Mićović.

 Upoređujući zemlje regiona, dažbine u Srbiji, pogotovo kada je o dizelu reč, ubedljivo su najviše. Ukupne takse, naknade i akcize iznose 720 evra na 1.000 litara, dok su u Makedoniji ovi nameti gotovo upola manji – 395 evra, u BiH 506, a Crnoj Gori 617 evra.

"Drastična je razlika kod tečnog naftnog gasa, čiju bi potrošnju Srbija, kao i sve ostale zemlje koje pretenduju da poštuju propise EU i ekologiju, trebalo da stimuliše, jer je reč o ekološki najprihvatljivije gorivu. Dok su ukupne takse na TNG u Srbiji 315 evra na 1.000 litara, u Hrvatskoj su 127, a u Rumuniji 147", ističe Mićović.

Posebno je zanimljiv slučaj markiranja goriva. Potrošači u Srbiji plaćaju godišnje sedam miliona evra konzorcijumu privatnih kompanija, koji je država izabrala da markira i radi monitoring goriva, iako za to već postoji nadležna tržišna inspekcija, koju potrošači takođe plaćaju kroz akcizu. Dakle, reč je o duplom trošku.

Mićović je podsetio da ove godine ističe petogodišnji ugovor s tim konzorcijumom, pa je Udruženje naftnih kompanija Srbija zatražilo od Ministarstva rudarstva i energetike da se uradi sveobuhvatna analiza efekata ove mere, kako bi se unapredio sistem kontrole tržišta.

Međutim, on veruje da će se ugovor produžiti po automatizmu i da će ovaj trošak potrošači i dalje nepotrebno plaćati. Sistemom markiranja nezadovoljne su kompanije koje uplaćuju celokupnu akcizu u budžet.

Kako sad stvari stoje, vozači će duplo duže od očekivanog morati da plaćaju i naknadu za obavezne naftne rezerve, u iznosu od 2,6 dinara na svaki litar, plus PDV, jer je do sada tek polovina prikupljenog novca zaista i utrošena za kupovinu obaveznih rezervi. Ne zna se na šta je taj novac potrošen.

"Srbija definitivno nije usaglasila svoju akciznu politiku sa zakonodavstvom Evropske unije. Kako bi se cena goriva rasteretila, neophodno je uvesti akcizu na ugalj, koks, prirodni gas, usaglasiti nivo akciza na duvan i alkohol sa uobičajenim u EU. Ukoliko država ima dilemu oko nivoa taksi na gorivo, neka se samo osvrne na to kolika su državna zahvatanja u zemljama sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika", zaključuje Mićović.

Od ovih novih 25 para, za tri milijarde litara prodatog goriva u budžet će se sliti još oko četiri miliona evra.

Udruženje naftnih kompanija Srbije se protivi novim naknadama i predlaže da se cena goriva umanji, jer promet derivata neće očekivano rasti, pa će i priliv para u budžet biti manji.

Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja, kaže za Politiku da je već sada potrošnja goriva znatno manja od očekivane, te da je prošle godine ukupan promet svih derivata bio veći za svega 0,5 odsto, odnosno za oko 30.000 tona veći nego u 2016. godini.

"Ako država želi da kamioni i autobusi sipaju gorivo i u Srbiji, a ne da samo prođu kroz našu zemlju, moraju da rasterete cenu goriva." – rekao je Mićović.

 Upoređujući zemlje regiona, dažbine u Srbiji, pogotovo kada je o dizelu reč, ubedljivo su najviše. Ukupne takse, naknade i akcize iznose 720 evra na 1.000 litara, dok su u Makedoniji ovi nameti gotovo upola manji – 395 evra, u BiH 506, a Crnoj Gori 617 evra.

"Drastična je razlika kod tečnog naftnog gasa, čiju bi potrošnju Srbija, kao i sve ostale zemlje koje pretenduju da poštuju propise EU i ekologiju, trebalo da stimuliše, jer je reč o ekološki najprihvatljivije gorivu. Dok su ukupne takse na TNG u Srbiji 315 evra na 1.000 litara, u Hrvatskoj su 127, a u Rumuniji 147", ističe Mićović.

Posebno je zanimljiv slučaj markiranja goriva. Potrošači u Srbiji plaćaju godišnje sedam miliona evra konzorcijumu privatnih kompanija, koji je država izabrala da markira i radi monitoring goriva, iako za to već postoji nadležna tržišna inspekcija, koju potrošači takođe plaćaju kroz akcizu. Dakle, reč je o duplom trošku.

Mićović je podsetio da ove godine ističe petogodišnji ugovor s tim konzorcijumom, pa je Udruženje naftnih kompanija Srbija zatražilo od Ministarstva rudarstva i energetike da se uradi sveobuhvatna analiza efekata ove mere, kako bi se unapredio sistem kontrole tržišta.

Međutim, on veruje da će se ugovor produžiti po automatizmu i da će ovaj trošak potrošači i dalje nepotrebno plaćati. Sistemom markiranja nezadovoljne su kompanije koje uplaćuju celokupnu akcizu u budžet.

Kako sad stvari stoje, vozači će duplo duže od očekivanog morati da plaćaju i naknadu za obavezne naftne rezerve, u iznosu od 2,6 dinara na svaki litar, plus PDV, jer je do sada tek polovina prikupljenog novca zaista i utrošena za kupovinu obaveznih rezervi. Ne zna se na šta je taj novac potrošen.

"Srbija definitivno nije usaglasila svoju akciznu politiku sa zakonodavstvom Evropske unije. Kako bi se cena goriva rasteretila, neophodno je uvesti akcizu na ugalj, koks, prirodni gas, usaglasiti nivo akciza na duvan i alkohol sa uobičajenim u EU. Ukoliko država ima dilemu oko nivoa taksi na gorivo, neka se samo osvrne na to kolika su državna zahvatanja u zemljama sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika", zaključuje Mićović.