HAJ-TEK ČUDO: Dronovi i roboti na oranicama Srbije

Pomalo neočekivano za široku javnost stigla je vest da je u agrokompaniji Krivaja doo, u istoimenom mestašcu kod Bačke Topole, uspostavljena "digitalna farma", gde se u realnom proizvodnom okruženju, na njivi, primenjuje spoj najsavremenije svetske kompjuterske tehnologije, haj-tek merne opreme i unapređene standardne poljoprivredne mehanizacije.

Možete li da zamislite traktor koji se bez vozača kreće kroz oranicu ili voćnjak, posmatra okolinu i stvara detaljnu 3D mapu okruženja koja daje tačnu poziciju i stanje svake biljke, drveta, svakog ploda i svakog pedlja tla? Da može da odredi svaku bolest i svaki nedostatak na svakom drvetu pojedinačno, da odredi zrelost svakog ploda i da proceni stanje zemljišta?

Zamislite, dalje, da može da reaguje na osnovu prikupljenih i obrađenih informacija - da isprska zaraženo drveće, zalije žedna stabla ili obere zrele plodove, a sve to bez ljudskog prisustva. Možda je to za nas nezamislivo ili na granici sa naučnom fantastikom, ali za istraživače Instituta Biosens (BioSense) iz Novog Sada to je svakodnevni posao.

"Ovo nije naučna fantastika, niti budućnost, ovo je sadašnjost. Ne radi se više ništa 'otprilike', već na osnovu pravih podataka dobijenih s terena", kaže prof. dr Vladimir Crnojević, direktor Instituta, koji je u saradnji sa Krivaja doo, napravio prvu srpsku ali i regionalnu "digitalnu farmu".

 Uobičajeni fizički deo opreme u Krivaji - traktori, kombajni, poljodelske mašine, unapređeni su digitalnom opremom - raznoraznim senzorima i sondama, a njihov učinak je dopunjen radom robota i dronova.

Ali nije ta haj-tek mašinerija ono što farmu čini "digitalnom" (mi bismo rekli digitalizovanom), već tretiranje gomila podataka koji iz senzora stižu, a koje namenski softveri uparuju sa spoljnim podacima (lokalnom meteo stanicom za vremensku prognozu, satelitskim snimcima i snimcima drona...) i šalju operatorima, ako ne i samim mašinama, nalog šta i kako dalje.

A to "dalje" zahvata sve segmente proizvodnje od planiranja setve, pripreme zemljišta i navodnjavanja, preko prehrane i zaštite bilja, sve do same žetve.

Tako, recimo, koristeći sondu za elektromangetsku provodljivost zemljišta poljoprivrednici mogu da znaju, a mašina za setvu sama sprovede, gde je potrebno gušće gde ređe baciti seme, da li je potrebno đubrenje ili navodnjavanje, ili je neekonomično išta preduzimati.

Kada biljka nikne, softver će dalje pratiti stanje useva na osnovu, između ostalog, satelitskih snimaka ili dodatne kontrole robota.

Senzori, u zemljištu, na biljkama ili oni kod robota popularno u Biosensu nazvanih "Lola" i "Sasa", reći će traži li biljka još azota, hiperspektralnom analizom će se utvrditi da li biljci preti neka bolest...

I na kraju, ali ne manje važno, sve relevantne podatke poljoprivrednik dobija na svoj kompjuter ili mobilni telefon, tako da tome može da prilagodi i svoju reakciju.

SVAKI JE METAR VAŽAN

Od sve te "skalamerije" velika očekivanja ima i Ištvan Harmati, direktor Krivaje.

"Internet agrotehnološka revolucija stigla je i u Srbiju, pa sada imamo mogućnost 'prezicne poljoprivrede'. I naši dedovi su znali da različito seju na različitim parcelama, a mi danas možemo isto to ali na jednoj istoj. A imamo 3.000 hektara oranica, pa možete da zamislite", rekao je Harmati na svečanoj prezentaciji "digitalne farme" kojoj su prisustvovali i srpska premijerka Ana Brnabić i brojni predstavnici EU i njenih delegacija i članica u Srbiji.

Harmati kaže da je jurnjava za prosečnim prinosom u poljoprivredi prevaziđena priča, "jer tako tako uvek dobijate samo prosečan rezultat".

"Za optimizaciju proizvodnje novim tehnologijma čak ne trebaju ni nove mašine, priolagode se postojeće, potrebna je samo volja, nešto novca i doobuka ili prekvalifikacija radnika", kaže direktor Krivaja doo.

Uspešnost "sajber tehnologije" spuštene na vojvođanske oranice iz prve ruke potvrđuje i Dragan Čagalj, rukovodilac agrotehnike u toj poljoprivrednoj kompaniji.

"Naše oranice su 25 kilometara unaokolo, i teško je istovremeno pratiti šta se tačno dešava na kojoj. Saradnjom sa Biosensom sada smo pokrili sve njive. Nama je najvažnija optimizacija posla, pa od novog sistema setve, gde smo tačno planirali koliko semena ide u koji deo polja, očekujemo uštede od 20 odsto u materijalu, a 10 odsto veći prinos", kaže Čagalj.

A nije da su im prinosi mali. Sa planom za sezonu 2017/2018 za pšenicu 9 t/ha, suncokret 3,6 t/ha, kukuruz 10,5 t/ha, soju 3,8 tona i uljanu repicu od 4 tone po jednom hektaru, malo ko se može pohvaliti u Srbiji ali i regionu.

AKO JE DOBRO ZA GOOGLE...

"Živimo u svetu ekonomije podataka. Već decenijama konsultujemo internet za svašta, od biranja hotela za letovanje, do toga kako se pravi neko jelo u kuhinji... Dosad je internet nekako zaobilazio poljoprivredu, ali danas u svetu upravo u toj oblasti ključa", kaže prof. Crnojević.

Istraživanja pokazuju da najviše 24 odsto farmera u Evropi koristi informaciono-komunikacione tehnologije u svakodnevnom poslu, dok u Sjedinjenim Državama njihov udeo dostiže i 80 odsto.

Moderni poljoprivrednici su već decenijama korisnici visokih tehnologija: koriste GIS (geo-informacioni) softver za planiranje svojih useva, GPS (geostacionarno pozicioniranje) za upravljanje radovima na terenu, te automatsko navođenje mašina kako bi pratile GPS uputstva bez ljudskog nadzora.

U novije vreme visoko mehanizovana poljoprivreda evoluira u potpuno automatsku - inteligentni robotski sistemi koriste se za optimizaciju raznih delova proizvodnog procesa, kao na primer đubrenja zemljišta ili navodnjavanja.

U posao sa obradom podataka i softverskim aplikacijama se ubacuju velike firme iz poljoprivredne branše kao što je globalni konglomerat Monsant, ali i firme iz Silicijumske doline - u posao pomaganja farmerima od pre tri godine je uskočio i famozni Google.

U toj "ludnici" zavidno mesto izborio je kao srpski adut - Institut Biosens, prepoznat od EU kao institucija izvrsnosti, i kome je stoga povereno dvadesetak projekata.

"Trenutno nas smatraju najboljima istočno od linije Beča", bez lažne skromnosti kaže prof. Crnojević, a za to ima i "potvrdu" iz "zemlje hrane" Holandije.

Biosens je sa svojim programom Antares ravnopravan partner jednoj od najboljih svetskih institucija koja se bavi zdravom hranom i životnom sredinom - Univerzitetu Vageningen.

Da to nije tek još jedna "tehnička saradnja" potvrđuju i reči Štefana Vejersa zamenika šefa Generalnog direktorata Evropske komisije za istraživanja i inovacije.

"Početna ideja unutar velikog projekta Horizont 2020 je bila da se u malim evropskim ekonomijama i zemljama kandidatima nađu partneri koji bi bili pod patronatom poznatih i proverenih instituta unutar EU. U slučaju Biosensa došlo se do toga da u toj saradnji taj 'mali' partner bude bude potpuno ravnopravan".

Digitalna platforma Agrosens (AgroSense) za ratare već ima 5.000 registrovanih korisnika u Srbiji, i to u "mrtvoj sezoni" i bez reklame, istakao je prof. Crnojević.

Sledi i proširenje na vinogradarstvo, povrtarstvo i voćarstvo, organsku proizvodnju...

...DOBRO JE I ZA SRBIJU

Dobrobit od digitalne farme u Krivaji nema samo ta firma, već i svi zainteresovani sprski poljoprivrednici, koji će tu moći besplatno i neposredno da nauče šta im pružaju digitalizacija i druga nova tehnologija.

Poljoprivrednici jednom mesečno, organizovanim besplatnim prevozom, mogu da dođu na "digitalnu farmu" u Krivaji i vide kako se i šta se radi uz novu tehnologiju poljoprivrede, i besplatno dobiju i IT obuku.

Osnovni servisi Agrosensa omogućuju digitalne knjige polja, vremenske prognoze na lokaciji parcele, satelitske indekse rasta biljaka, dostupnosti vode... pregled analize zemljišta, informacije o pojavi štetočina ili bolesti u okolini, praćenje analiza troškova, kalibraciju mašina...

Premijum korisnici, oni koji žele da plate napredne servise, dobijaju podatke sa senzora na sopstvenim oranicama, podatke sa mašina, slike sa dronova, određivanje menadžmenta zona, predlog organizacije posla...

Premijerka Srbije Ana Brnabić je kazala na prezentaciji u Krivaji da je Kancelarija Vlade Srbije za IT i e-upravu, u saradnji s Ministarstvom poljoprivede, svim domaćim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima poslala elektronsku poštu i SMS poruke o tome da je Srbija dobila prvu "digitalnu farmu" i kakve koristi oni mogu imati od takvog načina upravljanja.

BIOSENS - NAJBOLJI NOVAJLIJA U EVROPI

Institut Biosens se u EU probio svojim projektom Antares, kao najboljim u konkurenciji gotovo 200 projekata iz Evrope, među kojima su bili i oni vodećih evropskih i svetskih naučnih i istraživačkih institucija. Budžet za njega od 28 miliona evra daju, po pola, EU kroz bespovratna sredstva okviru programa Horizont 2020, i Vlada Srbije.

Od tih para gradiće se zgrada Instituta u Novom Sadu i finansirati nabavka opreme za laboratorije. Cilj projekta je razvoj Instituta u evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije - u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane, a započet je u martu 2017. godine.

Biosens institut se, inače, bavi svime što internet-komunikacijska tehnologija (IKT) pruža: nanomaterijalima, jeftinim minijaturnim senzorima (do nivoa "pametne prašine"), satelitskim snimcima, robotikom, analitikom masovnih podataka.

Nanoelektronska i mikroelektronska laboratorija Instituta jedinstvena je u regionu i posebno projektovana da podrži razvoj najsavremenijih senzora za poljoprivredu. Tu su laboratorija za fabrikaciju nanostruktura, optička laboratorija, hemijska laboratorija (nanošenje sloj po sloj, samoorganizujuće nanostrukture, nanofilmovi za biohemijske senzore), LTCH linija za fabrikaciju, elektronska i mašinska radionica i veoma razvijena laboratorija za karakterizaciju i merenje.

Sve je podređeno istraživanju ali i inovaciji, jer u Biosensu se drže "razlike" koju je, kako se navodi na njihovom vebsajtu, direktor švedske Agencije za inovativne sisteme definisao kao "istraživanje je stvaranje znanja iz novca - inovacija je stvaranje novca iz znanja".

Sve u svemu, upotrebom metoda za predikciju i odabir sorte razvijenih na Institutu, kažu da uspevaju da poboljšaju prinos u čak 75 odsto slučajeva, i to i do 25 odsto. To, u parama, znači dodatnu zaradu i do 400€ po hektaru soje.

KOPERNIKUS - POGLED IZ SVEMIRA ZA SVAKOG

Projektima kakav je Antares, ili Biosens institut generalno, i Srbija "ulazi u Evropu", ali na onaj dobar - praktičan i tržišni način.

U svom radu koristi i evropski satelit iz programa EU za osmatranje Zemlje pod nazivom Kopernikus. Da bi se imala slika sa satelita objekta koji je veličine manje od metra je još "skup sport", ali već danas postoje nekomercijalni instrumenti za snimanje kojima mogu da se neprekidno prate biofizički parametri biljaka i primene koje uključuju produkciju različitih tematskih mapa, na dnevnom ili nedeljnom nivou.

Srbija dobila prvu "digitalnu farmu"

Dva satelita misije Sentinel-1 operativna su od novembra 2015. godine, i isporučuju besplatne multispektralne podatke visokog kvaliteta pri prostornoj rezoluciji od 10 m na svakih 10 dana. U orbitu je iste godine lansiran i prvi od dva satelita Sentinel-2, tako da će se taj rok prepoloviti, a za potpuno operativnu misiju sa tri Sentinel 3 satelita stizaće svakog dana 8 terabajta podataka (jedan terabajt je 1.024 gigabajta, što je otprilike količina informacija sa 250 DVD filmova).

A postoje i misije Sentinel-4, 5 i 5p, koje će se baviti kvalitetom vazduha. Poslednji navedeni je lansiran u oktobru 2017.