Državna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999. održana je večeras u Aleksincu, gradu velikog stradanja tokom NATO agresije. Vučić poručio: Srbija koju nisu ubili njihova je kletva.
Ceremonija je pocelau 20 sati, zvukom sirena.
Najteže bombardovanje Aleksinca desilo se 5. aprila 1999. U 21.35 sa sedam projektila pogodene su dve centralne gradske ulice. Poginulo je 11 gradana, a 50 je povredeno. Uništeno je 700 stambenih objekata, zdravstvene ustanove i privredni objekti.
Aleksinac je ponovo bombardovan u noci 27. na 28. maj 1999, a poginulo je troje ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vucic rekao je da je NATO agresija trajala 78 predugih dana na malu i ponositu zemlju.
"Devetnaest kako su govorili velikih i najjacih udarilo je na jednu malu zemlju ponosnog naroda koji je kriv zato što brani svoje", rekao je Vucic.
Predsednik je istakao da je svako ubistvo tokom NATO bombardovanja bilo namerno, smišljeno i izvedeno s jasnim ciljem i dodao da kazna koju je neko smislio još nije izvršena, jer danas od Srbije pokušavaju da naprave spomenik necijim politickim ambicijama.
"Svaki projektil je bacen s namerom da se ubijaju civili, ali i naši vojnici i policajci i da se uništi Srbija... i sve što je zgaženo kao da im nije dovoljno. Kao da cela ova zemlja treba da postane spomenik necijim politickim ambicijama. Otimanje parceta naše zemlje ne postoji. Oni znaju da smo mi u pravu, i znaju da oni nisu u pravu. Ova zemlja je ubijena prvi put u istoriji civilizacije bez odobrenja Saveta bezbednosti", rekao je Vucic.
Predsednik je kazao da je NATO zlocin objašnjavan pozivanjem na diktaturu i loše ljude na vlasti, a kada više nije bilo diktature i tih ljudi nastavljeno je kažnjavanje Srbije proterivanjem srpskog naroda s Kosova, odvajanjem Crne Gore i priznavanjem nezavisnosti Kosova.
On je istakao da je tokom bombardovanja 1999. ubijeno 2.500 ljudi u tacno 2.500 udara.
"Kada nema krivaca a ostanu samo žrtve, kako se zlocin zove?", upitao je predsednik Srbije.
Vucic je rekao da je Srbija koju nisu ubili njihova je najveca kletva, a naš zadatak, odnosno buducnost.
"Ubijali ste nas zbog tog Kosova, više ne možete... Svima je jasno da Srbija gradi mir i ima pravo da kaže šta ste joj uradili. Prošlo je vreme kad smo cutali", rekao je Vucic i istako da ce svi u svetu morati da cuju glas Srbije.
"Hocemo da naša buducnost ne bude manja važna od tudih interesa i buducnosti. Dosta ste nam ubijali i porušili. Vreme je da priznate zlocin", rekao je Vucic i porucio da "clanstvo u NATO necemo".
"To bi bilo previše soli za našu ljutu ranu", kazao je predsednik Srbije i porucio da je jedini put da tražimo prijateljstvo s drugim narodima i da ne ugrožavama nikoga.
"Srbiju više niko nece moci da napada jer ce biti ekonomski i vojno jaca. Cuvacemo mir i stabilnost i nikome necemo dozvoliti da unizi Srbiju", istakao je Vucic.
Na državnoj ceremoniji "Oprosticemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo" u Aleksincu govorili su i svedok stradanja dr Bratislav Miladinovic i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Dodik je rekao da su Srbi navikli da oplakuju svoje poginule, ali ne mogu da se naviknu na aroganciju sa kojom su ubijani, a koja se i danas, na druge nacine, nastavlja.
"Evo nas ponovo da obeležimo stradanje našeg naroda od onoga koji to nikada nisu hteli da prestanu i koji nisu hteli da priznaju da su to cinili samo da bi se vežbali i da su izabrali srpski narod kao metu za svoja oružja i tako uništavali našu infrastrukturu, naciju, državu, ubijali nedužne civile", rekao je Dodik.
Miladinovic, cija porodica je stradala u NATO bombardovanju u tom gradu kaže da ne prihvata da ce smrt nedužnih ljudi nekome doneti dobro.
"Izgubio sam sestru, majku i oca. Te iste noci ranjeni su mi cerka, sin i supruga”, rekao je Miladinovic.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
Kad imaš deset godina, a padaju bombe...
U bombardovanju je uništeno i ošteceno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Ošteceno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 decjih vrtica, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.
U noci 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoci, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a. To je bio prvi slucaj da je medijska kuca proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarecih raketa, izrucio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
PLJACKOVICA - ukleto brdo kod Vranja
Uništena je trecina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pancevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe radi onesposobljavanja elektroenergetskog sistema.
I Bec se seca: NATO zlocin da se ne zaboravi!
Prema proceni zvanicnih državnih organa, u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (a prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba, Fond za humanitarno pravo, medutim, navodi da je stradalo 759 osoba.
