Pre tačno 19 godina snage NATO-a i albanskih terorista otpočele su ofanzivu na karaulu Košare i druge vojne položaje na srpsko-albanskoj granici.
Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.
Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se nešto više od 1.000 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca.
Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.
Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci.HEROJI KOŠARA: Da li je sve bilo uzalud?
Komandant odbrane Košara, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, rekao je ranije da je ta bitka simbol herojske odbrane srpske vojske. "Košare nikada nisu pale", svedočio je on i dodao da se srpska vojska povukla po Kumanovskom sporazumu.
Sećao se i da je tokom NATO bombardovanja, samo 12 vojnika dva dana i jednu noć odbijalo napad 250 albanskih terorista, koje su na kraju jurišem naterali u povlačenje. On je odbranu Košara uporedio sa Kumanovskom bitkom u kojoj su oficiri jurišali sa vojnicima, kao i sa odbranom Beograda u Prvom svetskom ratu.
"Poslednje reči boraca sa Košara bile su 'i mrtav ću se boriti za Srbiju'. Branioci Košara nisu odstupili ni pedalj, jer su znali da su iza njih Kosovo, Srbija i srpski rod i to im je dalo snagu", rekao je Đurković na jednoj tribini u Beogradu.
Učesnik bitke Vojislav Vukašinović rekao je da su se svi na Košarama borili za slobodu i čast otadžbine. "Kada mog sina pitaju šta ti radi otac, on im odgovori jednostavno - moj tata je heroj. Uspeli smo da odbranimo Srbiju", rekao je tada Vukašinović.
Slava herojima sa Košara!
