Jasenovac
Predrag Jelenić/MONDO Jasenovac

"Žao mi je što nismo ovde s predstavnicima državnog vrha, ali nismo uspeli da nađemo način da uklonimo ploču s natpisom 'Za dom spremni!' koja je samo 15 km od Jasenovca. Nikakvo opravdanje i izuzetak za taj pozdrav ne bi trebalo da važi", poručio je predsednik SNV i poslanik u saboru, Milorad Pupovac.

Potpredsednik Hrvatskog sabora Furio Radin nije došao u Jasenovac, ali je poručio da je u mislima s okupljenim građanima.

"Želim da verujem da će svaki simbol zločinačkog ustaškog režima zauvek nestati iz Hrvatske", poručio je Radin.

Inače, prema hrvatskim medijima, u Jasenovcu se okupio veliki broj građana.

Na komemoraciju je došla i velika delegacija najuticajnije opozicione SDP, predvođena predsednikom Davorom Bernardićem, koji je poručio da je uloga te stranke da podseća kakav je zločin počinjen u Jasenovcu, da naprave sve da se hrvatsko društvo ne deli.

Bivši ministar branitelja, Predrag Matić, je kazao kako je SDP u Jasenovac došao s antifašistima i predstavnicima manjina, ljudima koji su najviše stradali u logoru.

Kolona od mesta okupljanja do spomenika Kameni cvet bila je duga, a građani su nosili karanfile.

Centralna državna komemoracija biće održana sutra na istom mestu, ali u njoj neće biti predsednika Kolinda Grabar Kitarović, koja je poštu žrtvima odala juče - sama i u tišini.

Nju će sutra u Jasenovcu predstavljati izaslanik Ivan Zvonimir Čičak.

TRI GODINE U TRI KOLONE

Predstavnici jevrejskih, srpskih i antifašističkih organizacija treću godinu ne učestvuju u službenoj komemoraciji Hrvatske, koja je najavljena za nedelju, 22. aprila.

Posebnu komemoraciju održala je 15. aprila koordinacija jevrejskih opština.

Razlog odvojenim komemoracijama je veličanje ustaštva u Hrvatskoj kroz razne načine, posebno korišćenjem ustaškog pozdrava "Za dom spremni", iako je njegova upotreba zabranjena Ustavom.

Preživela Jasenovac, pa snimila album u 88. godini

Jasenovac je od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine bio logor smrti, najgori i najzloglasniji od 50 logora i sabirnih centara koje je organizovala NDH, u kojima su ubijani muškarci, žene i deca zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.

Komemoracija se održava u znak sjećanja na 22. april 1945. godine kada je poslednja grupa logoraša, njih 600, pokušala proboj iz logora.

Većina je bila pokošena mitraljeskom vatrom stražara ustaša, a proboj iz logora preživelo je 90 logoraša.

Dan ranije, 21. aprila, preko Save je iz logora odvedeno više od 700 žena koje su ubijene. Brojno stanje zarobljenih muškaraca u Jasenovcu te noći je bilo 1.073, od kojih su samo 54 uspele pobeći na slobodu.

BROJ ŽRTAVA STRAVIČAN - NEPOTREBNO NADUVAVATI

Prema najnovijim podacima,u Jasenovcu je poimenično navedena 83.301 žrtva, od kojih je bilo 20.000 žena i 21.101 dete mlađe od 14 godina. Konačni broj žrtva se nikad neće saznati jer mnogi nisu ni upisivani, pa tako neki istraživači tvrde da je od osnivanja logora, u avgustu 1941. do 22. aprila 1945. godine, u sistemu koncentracionih logora Jasenovac (tu spada i takođe zloglasno Jadovno) ubijeno je oko 700.000 ljudi - dece, žena i staraca.

Ta brojka je svakako preterana jer po relevatntnim naučnim, a ne političkim procenama datim radi dobijanja veće ratne odštete na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1947. godine, ukupan broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je oko miliona ljudi (1.014.000 po demografima srpskom emigrantu Bogoljubu Kočoviću, odnosno 1.027.000 prema Hrvatu Vladimiru Žerjaviću, koji je radio uz pomoć Zagrebačke židovske zajednice)

Jasenovac: Potresne ispovesti i manipulacije

Slična brojka, i to sve sa ubijenim “slugama okupatora”, dobijena je i prvim popisom Saveznog zavoda za statistiku 1964. godine, koji je odmah proglašen državnom tajnom. Broj žrtava “na pravoj strani” procenjen je na 750.000-800.000 ljudi.

Čuvena brojka od 1,7 miliona žrtava je demografski gubitak, koji obuhvata statistički gubitak u ljudstvu zbog rata – poginule, umrle od bolesti izazvanih artom, umanjeni prirast stanovništva zbog ratnih uslova...

Skandalozna izjava Kolinde Grabar Kitarović


Taj broj je “dobio” student matematike Vladeta Vučković nakon što su “državni i partijski zadatak” odbili profesori D. Vogelnik, A. Debevc i D. Tašić jer nisu imali “s čim da upoređuju”. Naime, do Pariske konferencije nije urađen postratni popis stanovništva.

Ono što se sa sigurnošću ipak može tvrditi je da je među ubijenima, i u jasenovačkim logorima i generalno, bilo najviše Srba (530.000 po Žerjaviću), Jevreja i Roma (145.000 zajedno, po Kočoviću).