Na današnji dan navršava se 203 godine od izbijanja Drugog srpskog ustanka koji je označio početak kraja turske vladavine u Srbiji.
Miloš Obrenović je nakon prazničnog bogosluženja u crkvi brvnari u Takovu kod Gornjeg Milanovca na praznik Cvetipozvao ugledne Srbe da ponovo uzmu oružje u ruke i nastave borbu za slobodu koju je 1804. godine tokom Prvog srpskog ustanka započeo Karađorđe Petrović.
“Slušajte braćo. Čujte svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodica za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovijedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario”, ovim rečima je Miloš Obrenović izašao pred narod.
Na to svi jednoglasno poviču “Sve na našu dušu, i vrat, i obraz...".Zatim su svi redom poljubili ruku knezu Milošu i poželeli mu uspeh.
Nakon toga, knez Miloš je u Crnući, gde se okupilo dosta ljudi, ušao u svoj vajat i obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu, izašao napolje i rekao :
“Evo mene, eto vas - rat Turcima!”
Nakon dvomesečnih borbi koje su započele 23. aprila 1815. godine, Turci su se zadržali samo u Beogradu i u nekoliko utvrđenih gradova.
Veštim diplomatskim pregovorima Miloš Obrenović je do kraja 1815. zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, prema kome je priznat za vrhovnog srpskog kneza.
Knez Miloš Obrenović je, mirnim putem, punih 15 godina postepeno izgrađivao autonomni položaj Srbije u okviru turskog carstva i svoju vlast u Srbiji.
Hatišerifom iz 1830. godine Srbiji je priznata autonomija.
I VOJSKA SE SEĆA
I Vojska Srbije danas obeležava svoj Dan kao znak sećanja na početak Drugog srpskog ustanka 23. aprila 1815. godine, koji je označio prekretnicu u formiranju moderne srpske države, a time i vojske.
Vojska Srbije bila je jedna od prvih institucija nastalih nakon ustanka koji je predvodio knez Miloš Obrenović.
Začeci formiranja vojnih jedinica sežu u period od 1830. do 1836. godine, a prvi Zakon o vojsci donesen je 1838. godine i zvao se "Zakon o ustrojstvu garnizonog vojinstva".
Prvi srpski oficiri školovani su u Rusiji, vojska je organizovana po uzoru na rusku carsku vojsku, a veliki uticaj imale su francuska i njemačka vojna misao.
Povodom Dana Vojske Srbije, ministar odbrane Aleksandar Vulin danas je u ime predsednika Srbije i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića položio je venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.
On je bio u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Ljubiše Dikovića i komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO general-majora Ranka Živaka.
U spomen knjigu ministar Vulin je upisao:
"Ustanički narod Srbije, zajedno sa ustaničkom vojskom, pokazao je da su narod i vojska jedno, da su se kroz istoriju izborili za najveću vrednost, a to je sloboda. Državotvornost, integritet i suverenitet države i Vojske, stekli smo zahvaljujući našim hrabrim precima, našim junacima i herojima. Ostaje nam da još više čuvamo ono što su nam u amanet ostavili naši preci i ne dozvolimo da bilo ko razjedini naš narod i Vojsku", poručio je Vulin.
