Pre tačno 32 godine, u noći između 25. i 26. aprila 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na severu Ukrajine, uz granicu s Belorusijom, desila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva.
Svet i danas pamti tragican dogadaj u Cernobilju, a u znak secanja na grad smrti bice organizovan niz dogadaja u Evropi, kao i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Jedan od reaktora elektrane "Vladimir Iljic Lenjin" - kako se zvanicno zvala cernobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1.24 posle ponoci, po lokalnom vremenu.
Od posledica prvog udara stradalo je više desetina ljudi, a s ozracene teritorije evakuisano je 100.000 ljudi. Usled topljenja jezgra nuklearnog reaktora poginulo je najmanje 50 vatrogasaca i spasilaca.
Iz ozracenog regiona u u narednom periodu evakuisano je još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama. Povišena radijacija bila je zabeležena i na tlu zemalja bivše Jugoslavije.
Kako je to izgledalo u Cernobilju kada su ljudi iz tog mesta bežali, a reporteri morali da budu na licu mesta po zadatku, procitajte OVDE.
Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemacka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila cak i istocni deo SAD.
POGLEDAJTE KAKO DANAS IZGLEDA CERNOBILJ:
Britanci tvrde da su teritorije zemalja Zapadne Evrope zagadene mnogo više nego što se smatra i da je više od polovine cernobiljskih radioaktivnih cestica palo na teritoriju van Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Prema ukrajinskim izvorima, skoro 10 odsto teritorije bilo je direktno izloženo radijaciji, a u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, medu kojima je više od pola miliona dece.
Belorusija navodi da je posle havarije, radioaktivnom zagadenju bila izložena cetvrtina beloruske teritorije, na kojoj je živela petina stanovništva, i da je procenjena šteta za tu zemlju 235 milijardi dolara.
NUKLEARNI TURIZAM: Sve, sve...Ali da li je ovo normalno?
Prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine "Grinpis", od posledica je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da ce u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slucajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Cernobilja.
Na Internetu se danas mogu videti poražavajuci snimci "cernobiljske dece" koja boluju od leukemije i drugih kancerogenih bolesti koja su direktna posledica havarije u Cernobilju.
Uznemirujuce:
Grad Pripjat (neretko se naziva Cernobilj) danas je "grad duhova", koji povremeno posecuju samo avanturisticki opredeljni turisti. U zašticenu zonu danas se može uci samo sa posebnom dozvolom i odgovarajucom opremom.
U Pripjatu je u januaru 1986. godine živelo 49.400 ljudi.
UN su 2016. proglasile 26. april Medunarodnim danom secanja na katastrofu u Cernobilju, a nacionalni memorijal ustanovljen je i u Rusiji i Belorusiji.
