Srpska pravoslavna crkva tri nova svetitelja
MONDO/Nataša Petrović ilustracija

Njihovo svečano proglašenje u svete biće održano u četvrtak, 10. maja na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save, u istoimenom hramu na Vračaru, umesto sutra, kako je ranije bilo najavljeno.

Proglašenje će biti održano na Sabornoj svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju će predvoditi patrijarh srpski Irinej.

Na taj način će novoproglašenim svecima biti potvrđeno njihovo već odavno postojeće molitveno poštovanje u vernom narodu Kosova i Metohije i SPC, navodi se u saopštenju.

Da bi neko bio kanonizovan, odnosno proglašen svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni žurba, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od mogućih uslova - mučenička smrt, kult u narodu, javljanje čudom ili da mu mošti nisu istrulile.

Svako može predložiti da neko bude proglašen svetim, ali uobičajeno je da se stvori kult u narodu da je neko svetitelj, a na Crkvi je da u period od 20, 30, pa i više godina i decenija proceni da li je taj kult dovoljno učvršćen i da li zaista postoji.

Učitelj Vuka Karadžića proglašen svecem

Svetitelji su većinom monasi, monahinje, episkopi, ali ima i civila, vernika, građana, odnosno ljudi koji su vodili hrišćanski život ili život po Jevanđelju - svet, čist i čestit, uzoran život.

Veoma retko ili gotovo nikad se ne dešava da neko bude proglašen svetim ubrzo posle smrti, već se to uglavnom događa decenijama, pa i vekovima kasnije.

Crkva u tom postupku ne žuri, a potrebni su određeni preduslovi, među kojima su važnija dva - isceljenje bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mošti, ostali neraspadnuti.

Uobičajeno je da, kada "kandidat" umre mirno, postaje "prepodoban ili pravedan", a ako je postradao mučenički za veru, onda se proglašava svetim mučenikom.

Lestivca svetih SPC ima sedam stepenika i na vrhu su svetitelji - pobožni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemlji živeli po svetim i božanskim istinama, sveti - svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim životom i radom i podvigom ispovedali Hrista, zatim sveštenomučenici - episkopi i sveštenici koji su postradali u mučenjima za veru Hristovu, kao i velikomučenici - oni koji su pretrpeli najteža stradanja za pravoslavnu veru i SPC.

Slede prepodobnomučenici - monasi i podvižnici koji su stradali za Crkvu Hristovu, mučenici - oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda i prepodobni - oni koji su svojim pobožnim i podvižničkim životom zadobili milost Božju.