U Narodnoj banci kažu da imamo većinu potrebnih propisa iz tog poglavlja, prosledili su dokumentaciju Evropskoj komisiji i očekuju što skorije otvaranje pregovora kako bi poglavlje zatvorili 2023. godine.

Ipak na uvođenje evra moraćemo duže da čekamo. To se teorijski neće dogoditi pre 2027. godine, odnosno najmanje dve godine po ulasku u članstvo EU, piše na sajtu RTS-a.

Dugogodišnji kurs dinara prema evru je stabilan. To može biti rezultat ponude i tražnje, trenutnih međunarodnih okolnosti ili privrede koja se, od potrošačke, preorijentisala na izvoz, investicije i smanjenje potrošnje.

To je i uslov da, po ulasku u članstvo u Evropskoj uniji, Srbija može da bira da li će zadržati dinar kao devet članica svoju valutu ili preći na evro poput ostalih 18.

"Zemlja mora da učestvuje u Mehanizmu deviznih kurseva najmanje dve godine, što znači da zemlja mora da veže svoju valutu u te dve godine za evro i da ne sme da je devalvira ili depresira kako bi poboljšala svoju konkurentnost, eksternu poziciju, dala podršku izvozu, ili nešto slično, bez saglasnosti zemalja EU", objašnjava viši savetnik NBS i šef za pregovaračko poglavlje 17 sa Evropskom unijom Branislav Zoroja.

Građani zastupaju patriotski stav o prelasku na evro.

"Ako budu svi išli na evro, neka idemo i mi, ali ako svoju valutu imaju Švajcarci, Englezi, onda da i mi imamo svoj dinar", kaže jedan Kraljevčanin.

Ne bi im, navodi njegov sugrađanin, bilo ništa lakše kada bi radili za evro. "Navikli smo na dinare", kaže on.

Kod privrednika ugao gledanja na kurs zavisi od toga da li su više uvoznici ili izvoznici. Osim kursnih oscilacija, ni provizije pri zameni valute nisu zanemarljive.

"Na 100.000 dinara danas, ako zamenite u evre, imate gubitak od 350 evra. Ako imate 15 miliona evra izvoz, i to menjate, onda vidite koliki je to gubitak na godišnjem nivou", naveo je Rade Jaljić, direktor Radijator inžinjeringa iz Kraljevo.

NE ODGOVARA SAMO ŠPEKULANTIMA

Srbija već nekoliko godina ima stabilnu valutu, što je osnovni preduslov za ulazak u evrozonu. Špekulantima, poput onih koji su se bogatili u doba hiperinflacije, to već sada ne odgovara, kažu ekonomisti.

"Na našem području uvek imate bitku da lobističke grupe izdejstvuju mehanizme poput fiksnog deviznog kursa ili kursa koji je lažno plivajući, da bi određene privilegovane strukture, pre svega mislim na velike uvoznike, ostvarivale enormne profite, a da pritom stradaju devizne rezerve zemlje", ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Nekoliko zemalja Evropske unije koje još nisu uvele evro, poput naših suseda, smatraju da su njihove ekonomije tako konkurentnije.

Ne žure pogotovo posle svetske ekonomske krize kada su zemlje s nacionalnim valutama bolje prošle i nisu morale da otpuštaju radnike i prave oštre rezove kao one u evrozoni.