Hrtkovci 1992. godine. U to vreme već je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji koji je ostavio duboke, ogromne posledice po sve bivše jugoslovenske republike, a najviše po one najveće - Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Brižljivo gajeni nacionalizam, koji je prerastao u svoj najgori oblik - šovinizam i mržnju, potpirivan izveštajima masovnih medija, politikama velikih sila, ali i govorima raznoranih uspaljenih političara, kakav je Vojislav Šešelj, doveo je do toga da se jugoslovenski narodi ponovo okrenu jedni protiv drugih i masovno se ubijaju i unesrećuju, kao da su jedva čekali da otvore Pandorinu kutiju.

A kada je ona otvorena, već je bilo kasno...

Jedan od zaslužnih za otvaranje te kutije, kutije zla, bio je i Vojislav Šešelj, samoproklamovani četnički vojvoda, koji je maja 1992. godine boravio u Hrtkovcima, malom vojvođanskom selu u kojem su živeli Hrvati, Srbi i oni koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni.

Hrtkovci 6. maj 2018. godine

Meštani u Jarku bili su pomalo zbunjeni tolikim prisustvom policije, ali i medija. Sedeći na klupama ispred lokalne prodavnice, grupa starijih muškaraca komentarisala je sa novinarima događanja u selu.

"Nikad više policije u životu nisam video. Ma, treba dopustiti svakome da održi miran skup, a ako bude nereda i incidenata, onda ga uhapsiti", rekao nam je jedan iz te grupe.

Na naše pitanje: "Pa, zar nam nije dosta svih tih tenzija, sukoba?", odgovorio je najpre gestom - pokazao je na vrat, kao da mu voda dolazi do grla.

"Dovde mi je svega, veruj mi", rekao nam je meštanin Jarka koje se nalazi u blizini Hrtkovaca, ali i još jednog mesta često spominjanog u novijoj istoriji - Buđanovaca, gde je tokom NATO bombardovanja 1999. godine oboren čuveni, "nevidljivi", američki avion F-117.

"Ako, ako, neka se sve snimi, neka vidi ceo svet kakav korov mi ovde imamo", pokazuje drugi muškarac na potez od puta koji je blokiran do groblja. Zaista, sve je zaraslo u korov, kao da je to teško srediti... Ali i to pokazuje koliko mi ZAISTA brinemo za svoju zemlju.

Incident u Jarku: Tuča! (FOTO, VIDEO)

U lokalnom marketu, kasirka naplaćuje od novinara i policajaca osveženja, kekseve... Dok smo stajali u redu, u prodavnicu uđe sredovečni muškarac, lagano obučen, sa letnjim papučama na nogama.

"E, je l' imaš ćumur za roštilj?", upitao je kasirku.

Pitanje više nego normalno, uobičajeno. Nedelja je. I da nije slava Đurđevdan, lepo je vreme, idealno da se raspali roštilj u dvorištu kuće.

Bio je to jedan od primera normalnosti kakvim svi mi žudimo. Jer, dosta nam je sukoba, tenzija, zapaljivih političkih poruka, zabava za široke narodne mase koje imaju PREVISOKU cenu.

Otkako se vratio, kako on kaže "službenog puta u zatvorenom" (pritvor Haškog tribunala), Šešelj je već posećivao Hrtkovce. Držao je govore u zatvorenim prostorima. Sada je, na slavu Đurđevdan, želeo da održi miting, ali je odlukom vlasti sprečen u tome. Bilo mu je omogućeno da dođe samo do sremskog Jarka. Dalje nije mogao.

Kada je stigao, zavalio se u fotelju koja se odjednom tu stvorila i šalio se sa svojim stranačkim kolegama i pristalicama. "Mi smo želeli mirni skup, a oni doveli snage kao za manevre", bio je jedan od njegovih komentara.

Obučeni u majice sa Šešeljevim likom, pojedini u nekakvim uniformama koje bi valjda trebalo da izgledaju kao da su spremni samo da "vojvoda" namigne i da "glume" četnike, iako smo debelo zagazili u 21. vek, gledali su u Šešelja zaljubljeno, kao u Boga, smejali se na baš svaku njegovu reč.

A na majicama je pisalo: "Srbiju u sigurne ruke - Šešelj pobednik!". Nju je nosio i muškarac koji je iza ušiju stavio nekakve grančice (!) i sa cigaretom u ustima i sklopljenim rukama, prišao kordonu policije i tako stajao ispred njega 30 sekundi, dok ga stranačke kolege nisu odvukle.

Ove majice su izašle "iz mode", jer su bile štampane za prošle predsedničke izbore na kojima je Šeđelj doživeo debakl. Baš kao i na potonjim lokalnim izborima u Beogradu, gde nije ni prešao cenzus.

Njegova politika, očigledno, nema podršku u biračkom telu (rekli bismo SREĆOM), pa Šešelj zna da mora da bude prisutan u medijima, poput kakve starlete ili pevačice. Otud i onaj njegov incident sa gaženjem hrvatske zastave i psovanjem zvanične delegacije Hrvatskog sabora, mada niko nije siguran ni da se to dogodilo. Ali, on je izazvao željeni efekat.

Zato se sada pompezno i vratio "na mesto zločina" i to baš u vreme kada su odnosi Srbije i Hrvatske na veoma niskom nivou ili da su "srozani", kako je to primetio nekadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović.

Želeo je da napravi "performans" i time je "nahranio" sebe i onih nekoliko desetina svojih pristalica i stranačkih saradnika. Za neko vreme. Dok ne smisle nešto novo protiv "vekovnog neprijatelja - Hrvata".

Pitali smo ga - zar nije konačno došlo vreme, a u novom milenijumu smo, da imamo normalne odnose sa Hrvatskom. Odgovorio je: "Ne, dok je okupirana Republika Srpska Krajina. Tek kad je oslobodimo, možemo da pričamo o normalizaciji odnosa".

Vlast mu je zabranila da dođe u Hrtkovce i bila je to odlučna poruka, ali bi bila još odlučnija i kada bi se sa visokih pozicija u državi mnogo više govorilo i delalo na pomirenju, suživotu, saradnji.

NA NORMALNOSTI.