Šest zemalja Zapadnog Balkana moraće da "zavrnu rukave" i prionu na posao kako bi mogli da računaju na to da će napustiti "čekanonicu" i ući u voz zvani Evropska unija.

I nemačka kancelarka Angela Merkel, i predsednika Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Francuske Emanuel Makron jasno su poručili su da evropska perspektiva Zapadnog Balkana postoji, ali da imaju još mnogo toga da urade na rešavanju nagomilanih problema, pre nego što im vrata EU budu odškrinuta.

Poruka EU za Zapadni Balkan: Sačekajte još...

Na konferenciji za štampu po završetku Samita EU-Zapadni Balkan, Makron je istakao da želi Zapadni Balkan "usidren" u EU, jer bi, naglasio je, bilo jako loše za Uniju, ako bi se taj region okrenuo Rusiji ili Turskoj. Posebno je pohvalio Srbiju i Crnu Goru za postignuti napredak u približavanju Uniji.

Ipak, podvukao je da proces pristupanja ne može da se vodi bez uslova.

"Zbog toga sam se izjasnio da treba dati jasnu perspektivu regionu i nagraditi one koji napreduju i transformišu zemlju. Ne mogu da se negiraju ostvareni napredak poslednjih meseci u pojedinim zemljama, kao što su Srbija i Crna Gora, ali i Makedonija i Albanija koje žele da pregovaraju sa EU", rekao je on.

Makron je, međutim, istakao da se ne mogu otvoriti pregovori bez uslova, pre svega po pitanju migracije i borbe protiv korupcije.

To, prema njegovim rečima, mora da se postavi kao uslov pre početka pregovora.

"Treba uputiti jasan signal ohrabrenja, ali i  a jasnim porukama i zahtevima. Proces proširenja može da se završi pristupom samo ako se i EU reformiše"; ocenio je on.

Bugarski premijer: A što se plašimo proširenja EU?

EU, kako je podsetio, danas ima 28, a sutra već 27 članica (misleći na proces izlaska Velike Britanije), a u aktuelnoj situaciji ne može da donosi strateške i snažne odluke.

"Ako želimo snažniju i boju EU moramo da modernizujemo Uniju i evrozonu", poručio je Makron.