On je posvedočio da je "glavni komandant" te jedinice 1995. bio Simatović, a "šef"- Stanišić.

Stanišić, tadašnji načelnik Službe državne bezbedbosti (SDB) Srbije, i Simatović, operativac te službe, optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Po optužnici te zločine počinile su Crvene beretke i druge jedinice koje je SDB Srbije kontrolisala.

Zaštićeni svedok RFJ-150 izjavio je da se Crvenim beretkama ili Frenkijevcima, kako su se sami nazivali, pridružio u junu 1995., kada je imao 18 godina.

Na pitanje tužiteljke Grejs Harbur (Grace Harbour) po kome se jedinica nazivala Frekijevcima, svedok je odgovorio:

Član "Beretki": Ubijali smo civile u Šamcu

"Po našem komandantu u to vreme - Frenkiju Simatoviću".

RFJ-150 precizirao je da je iznad Simatovića u komandnom lancu bio "načelnik SDB Jovica Stanišić".

Po svedokovim rečima, Simatović je njemu i drugim pripadnicima jedinice tokom obuke održao "motivacioni govor" u jednoj bazi.

"Pitao je: Ko je od vas spreman da sad pođe u akciju, a da zna da se neće vratiti. Skoro svi smo ustali. Rekao je da naša jedinica sve zadatke mora izvršavati, bilo u Srbiji ili van nje, ali da su nam vrata predsednika Slobodana Miloševića uvek otvorena", opisao je RFJ-150.

Upitan kako je shvatio Simatovićeve reči o Miloševićevim otvorenim vratima, svedok je rekao da je to značilo da će "biti obezbeđeni svime što treba da jedinica bude efikasna".

Kao jednog od viših instruktora čiju je obuku prošao na jednoj od pet lokacija, koje javno nije imenovao, svedok je naveo Zvezdana Jovanovića.

Jovanović je nadgledao obuku za "tihe likvidacije" neprijatelja, za šta je bio "isključivo zadužen".

RFJ-150 opisao ga je kao "izuzetno spremnog, najspremnijeg", rekavši da je "često dolazio u kamp, obavljao smotre i primao raporte od instruktora".

Kao ubica premijera Srbije Zorana Đinđića, u martu 2003, Jovanović je osuđen na 40 godina zatvora i trenutno služi kaznu.

Svedok je kazao da Crvene beretke u kojima je on bio nisu prošle nikakvu obuku o postupanju sa zarobljenicima.

Opisao je, međutim, kako je u logoru u šumi, kraj šatora Crvenih beretki, video tridesetak zatvorenika iz Srbije, kojima je bilo "ponuđeno da im se umanje kazne, ako odu na ratište".

"Rekli su, neki od njih: U našem šatoru ima skoro 300 godina robije".

Pošto mu je tužiteljka Harbur predočila da u njegovom ličnom kartonu u SDB Srbije piše da je 1995-96 bio raspoređen na rad u Sremskoj Mitrovici, RFJ-150 je kazao je da "nikada nije bio u Sremskoj Mitrovici", te da je to vreme proveo u pet logora Crvenih beretki.

Upitan zašto je SDB Srbije prikrivala gde je bio, svedok je odgovorio da "ne zna zašto je SDB želeo to da prikrije".

"Od nas je, međutim, od prvog dana traženo da ništa ne pričamo o jedinici. To je bila tabu tema".

Danas započeto unakrsno ispitivanje RFJ-150, branioci optuženih nastaviće sutra.