Anketa kaže SRBI HOĆE NARODNU VOJSKU! A vi?

18.06.2018. / 13:24

Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs 18.06.2018. / 13:24

Terensko ispitivanje u 11 gradova Srbije, dopunjeno onlajn anketom, pokazalo je da su građani svesni pitanja bezbednosti Srbije i da žele da se vrati obavezno služenje vojnog roka, samo sada i za žene. Da li je to čudno? Šta vi kažete?

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Građani Aleksinca, Bajine Bašte, Beograda, Valjeva, Velikog Gradišta, Ivanjice, Kruševca, Novog Sada, Niša, Požege i Požarevca - opština koje su odabrane u analizi Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost iz Beograda - gotovo su jednoglasni - žele da se građani Srbije redovno obučavaju za ono što im je ustavno pravo i obaveza, ali i čast - odbrana zemlje.

Obavezna vojna obuka za muškarce suspendovana je u Srbiji (ne i ukinuta) 1. januara 2011. godine, ali Srbi nisu zaboravili šta je popularno "služenje vojnog roka".

Izvor: Ilustracija MONDO

A koliko je to para?

Prisutne na promociji je najviše interesovalo pitanje koje se samo nameće: "A koliko to košta?". Očekivana brojka je izostala, jer zavisi od mnogo faktora koji se prethodno moraju definisati - koliko obveznika, kakva obuka, koliko dugotrajna i sl. Sigurno nemamo para koliko jedan Izrael, mala država koja sigurno ne precenjuje svoju bezbednost, ali ako za to para imaju u trećini EU, naći će se i kod nas. General Kovačević iznosi i jednu "otvorenu" varijantu rešenja. "Ne mora isprva ni biti klasična vojna obuka, ako za to nemamo para. Dovoljno je da organizujemo tečajeve preživljavanja u prirodi, padobranstva, ronjenja, gađanja... da mladima približimo i vojsku ali i podignemo svet o bezbednosti i časti da se otadžbina mora braniti kako su je naši preci odbranili 1945. ili 1918."

Tako se i danas naklonost ka vojsci pokazuje u gotovo svim anketama građana, a to potvrđuje i najnovije istraživanje Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.

U anketi na terenu, u kojoj je učestvovalo 1.117 nasumično izabranih ispitanika oba pola, za vraćanje "vojnog roka" izjasnilo se njih 74 odsto, dok je protiv 26 odsto.

Večinski stav "za" iskazan je i kada se gleda prema polovima, gde nema velike razlike u procentima. Kod žena je odnos 75 prema 25, a kod muškaraca 77 prema 23.

Prevelikih odstupanja nema ni kada se anketirani razdele prema starosti, gde odskače samo generacijska grupa od 30 do 39 godina. Srednje doba je reklo "za" u odnosu tek nešto ispod 70 odsto.

U dodatnoj onlajn anketi, u kojoj su mogli da učestvuju svi posetioci sajta centrovog onlajn magazina Odbrana i bezbednost, izjasnilo se još 1.382 građana, sa odnosom 68 odsto "za" i 32 odsto "ne" uvođenju obaveznog vojnog roka.

PROFESIONALCIMA U VJ SVAKA ČAST, ALI...

"Svaka čast profesionalnoj Vojsci Srbije, ali 10.000 do 30.000 vojnika ne može da odbrani niti jednu zemlju, pa ni Srbiju. Ako zatreba, svi ćemo ratovati u odbrambenom ratu i zbog toga je potrebna obuka kroz obavezno služenje vojnog roka", istakao je na promociji istraživanja nekadašnji načelnik srpske Vojne Akademije, general-major u penziji Vidosav Kovčević.

Plenković: Vojni rok nema veze sa Srbijom

A nije samo Srbija u problemu, već cela Evropa koja većinski sprovodi ponajpre američki koncept profesionalne vojske. I tamo sve više jača glas o proširenju vojne obuke na opštu populaciju, jer s jedne strane imate malobrojne profesionalne vojske po zemljama EU, a već na Bosforu Tursku, koja sama ima milion vojnika.

Vučić: Modernizacija, a ne obavezna vojska

Narodna vojska za Evropljane nije "prošlost"

Zbog laganog ali postojanog približavanja Srbije NATO savezu, srpska javnost je uverena da sve zemlje EU imaju angloamerički koncept profesionalne vojske. Međutim, stvar ne stoji tako. Zapadnoj Evropi obaveznog služenja vojnog roka nisu se odrekli u Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Estoniji, Austriji, Grčkoj i Kipru. Tu je naravno i Švajcarska, ne-EU zemlje stanovištva približnog broja kao i u Srbiji, a u kojoj se verovatno ni najstariji građani ne sećaju kada je zemlja tačno poslednji put ratovala. Tamo je je "služenje" vojske naravno obavezno, a gotovo je nezamislivo da neko bude na nekoj društvenoj/političkoj funkciji a da nije rezervni oficir vojske.

"Ako bi krenuli, do Berlina nema ko ozbiljan da ih zaustavi", pomalo karikira problem general Kovačević.

Nedavno je bila vest da se u Švedskoj građanima deli brošura o bezbednosti i postupanja u slučaju vanredne situacije i ratnog stanja, a ta mirna nordijska zemlja je ove godine vratila delimičnu vojnu obavezu (ukinutu kao opštu za muškarce 2010.).

A, podsetimo, Švedska je poslednji put ratovala (ako se ne računa mirna kapitulacija u Drugom svetskom ratu) s carskom Rusijom u tzv. Finskom ratu 1809. godine.

Srbija (odnosno njeni građani) je, s druge strane, samo u poslednjih 20 godina ratovala četiri puta, a ovde se i dalje zazire od "vraćanja JNA".

Da, kako je rekao general Kovačević, "nema ničega značajnijeg od slobode i pripreme za njenu odbranu" slažu se i u Ministarstvu odbrane, koje je na skupu predstavljao državni sekretar Aleksandar Živković.

"Dvostruki je značaj ovakvog istraživanja. Pokazuje visoko interesovanje građana i svet za potrebu obuke za bezbednost ali i poverenje u samu Vojsku Srbije, kao nosioca te obuke", kaže Živković, koji podseća da je Ministarstvo već iniciralo reformu redovnog obrazovanju osnovnim i srednjim školama, kako bi se i među najmlađe uvelo određena obuka iz bezbednosti.

Ministarstvo odbrane je u sklopu organizacijskih promena početkom ove godine formiralo novi sektor - Sektor za civilnu odbranu i pripreme odbrane - u cilju unapređenja obuke građana za odbranu zemlje.

Takođe, u sladu sa Zakonom o odbrani i Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, prvi put organizuje jedanaestodnevna obuka vojnih obveznika, starijih od 30 godina i prevedenih u rezervni sastav, koji nisu odslužili vojni rok.

Dok se, eventualno, ne vrati vojna obuka, iz Ministarstva odbrane pozivaju sve zainteresovane mladiće i devojke da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka u Vojsci Srbije.