U Potočare je danas stiglo 177 autobusa i 2.306 automobila s građanima koji su prisustvovali odavanju pošte žrtvama zločina. Bili su tu i brojni bošnjački političari, ministar pravde Turske, međunarodni predstavnici...Iz Srbije jedino Čedomir Jovanović.

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je na skupu da će Srebrenica ostati "tamna mrlja na obrazu svih onih koji su mogli, a nisu učinili ništa da spreče genocid nad Bošnjacima u Srebrenici".Izetbegović je naglasio da se i posle 23 godine od srebreničkog genocida "normalna bića pitaju kako je moguće da se takav zločin desio na tlu Evrope".

"U potočarsku zemlju, u dolini tuge, i na svetom mestu za svakog Bošnjaka, danas spuštamo posmrtne ostatke 35 nevino ubijenih ljudi. Ubijenih samo zato jer su bili Bošnjaci i muslimani", kazao je Izetbegović u svom obraćanju na komemorativnom skupu.

On je postavio pitanje - kakva je količina mržnje i zla bila potrebna da se na pravdi boga ubiju dečak, starac i trudnica?

"Da se u samo nekoliko dana pobije i u masovne grobnice zatrpa više od 8.000 dečaka, staraca, muškaraca, žena i dece", kazao je Izetbegović.

Ministar pravde Turske Abdulhamid Gul izjavio je u ime turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, Vlade i naroda Turske saučešće svim stradalim u srebreničkoj tragediji.

"Ako nam je deo srca u Istanbulu, onda je drugi deo u Srebrenici. Turski narod je uvek bio uz svoju braću i sestre iz BiH, s kojima dele zajedničku prošlost. Ostaćemo i dalje s vama i deliti tugu i sreću", kazao je Gul.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović je u svom obraćanju odala poštu srebreničkim žrtvama, al ii počast "hrabrosti i snazi njihovih majki, supruga i sestara, koje su uporne u svojoj borbi za istinu i pravdu".

"Nema reči koje bi ikada mogle zaista ispuniti prazninu koju odsustvo njihovih najmilijih stvara, ali mogu i moraju se boriti protiv tišine i ne dozvoliti joj da prekrije zverstva koja su se ovde desila", istakla je Mijatović.

Niko od zvaničnika Srbije ove godine ne prisustvuje komemoraciji, nakon što je na današnji dan 2015. kamenovan predsednik Aleksandar Vučić, koji je tada kao premijer došao da oda počast žrtvama.

Organizatori i počinioci tog napada do danas nisu identifikovani.

Na početku komemorativnog programa brojne delegacije položile su vence i odale poštu stradalima.

Potom je usledio verski deo komemoracije i sahrana posmrtnih ostataka, koji su identifikovani od prošle godine.

Mladić vikao u Hagu: Nisam ubijao ja, nego NATO

Posmrtni ostaci 35 srebreničkih žrtava sahranjeni su, a verski obred predvodio je poglavar Islamske zajednice Husein Kavazović.

"Gospodaru naš, ujedini naša srcu u veri i ljubavi. Molimo te da majčina suza bude molitva i da se više nikome ne ponovo Srebrenica", kazao je Kavazović.

Među danas sahranjenima su u četiri osobe koje su u vreme ubistva bile maloletne.

Najmlađa žrtva, koja je sahranjena ove godine je 16-godišnji Vesid Ibrić, dok je Šahin Halilović, koji je imao 71 godinu kada je ubijen, najstarija žrtva.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.

Dan žalosti u BIH zbog zločina u Srebrenici


Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Čeh snima film o stradanju Srba u Srebrenici


Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reči genocid.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

VUČIĆ POGOĐEN KAMENOM U GLAVU!


Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić.

Mladić je u novembru prošle godine nepravosnažno osuđen na doživotni zatvor, a Karadžića je Tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora.