Svako ko je prošao kroz pubertet zna da se u tom periodu života bespotrebno zamaramo fizičkim izgledom i kompleksima koje kasnije, u najvećem broju slučajeva, prerastemo.

Ali, rezultati istraživanja koje je sprovela tehnološka kompanija Simba su pomalo zabrinjavajući. Naime, prema studiji te kompanije, jedno od četvoro dece i mladih ljudi starosti od devet do 16 godina smatra da je fizički izgled njihova najveća briga u životu.

Četvoro od desetoro dece koja su učestvovala u istraživanja kažu da su dobili negativne komentare o svom izgledu. Trećina mladih ljudi redovno je anksiozna zbog toga da li se dopadaju ljudima oko sebe i da li će ih okolina prihvatiti takve kakvi jesu.

Jedno od šestoro učesnika brine jer se oseća "različito" i smatra da "nikada neće naći okolinu" u koju će se uklopiti.

Mladi ljudi danas imaju konstantan pristup fotografijama poznatih ličnosti, reklamama na kojima vidimo obrađene fotografije manekenki i fotke uhvaćene iz "dobrog ugla", a stručnjaci smatraju da sve to doprinosi činjenici da je veliki broj mladih nezadovoljan svojim izgledom, ali i negativnim porukama koje dobijaju zbog izgleda.

S obzirom na to da je generalno svet više nego ikada fokusiran na spoljašnji izgled, nije ni čudo što mladi sve vreme osećaju kao da su učesnici nekog "šoua" i da sve vreme moraju da izgledaju sjajno.

YouTube zvezde, blogeri, vlogeri i zvezde društvenih mreža su veoma popularni među mladima, a za razliku od "tradicionalnih" javnih ličnosti, njihovi životni stilovi i izgled se doživljavaju kao realističniji i kao nešto sa čime mladi mogu da se poistovete.

Takođe je moguće da deca i tindejdžeri sebi postavljaju visoke standarde želeći da izgledaju kao Kim Kardašijan ili Kajli Džener, recimo. Usput budi rečeno, Instagram i Snapchat proglašene su "najgorim" platformama za mentalno zdravlje mladih ljudi, zbog čega stručnjaci apeluju da se jasno istakne pored fotografija raznih "selebritija" da su fotke obrađene.

"Kao društvo, trebalo bi da pomažemo deci da se osećaju dobro zbog onoga što jesu i kako izgledaju, umesto da budu anksiozni i nesigurni", kaže Tom Mejders, direktor kampanje Young Minds.

Pored škola koje imaju važnu ulogu u tome, "moda, muzika i advertajzing industrija bi trebalo da stave naglasak na promovisanje autentičnih i različitih oblika i veličina tela".

Simba istraživanje je takođe pokazalo da brige zbog fizičkog izgleda sprečavaju 72 odsto mladih ljudi da se naspavaju, utiču im na koncentraciju, ocene u školi, ali i na veze sa drugim ljudima.

"Što više ohrabrujemo i slavimo naše različitosti od ranog uzrasta, to će mladim ljudima pomoći da se osećaju bolje i dobro će spavati noću", kaže psiholog Houp Bastine. "Spavanje je jako važno za mlade ljude, i fizički i mentalno".

Ona naglašava da je u ovom "haotičnom svetu" važno ohrabriti mlade ljude da usvoje određene rituale pred spavanje - na primer, da ne koriste mobilne telefone uveče, kako bi se lakše oslobodili stresa koji se tokom dana nakupio.

Pubertet, i bez obrađenih slika poznatih ličnosti, može da bude prilično teško doba tranzicije, u smislu promena na telu i uticaja hormona, zbog čega je zaista tužno i zabrinjavajuće što nezadovoljstvo fizičkim izgledom utiče na tako veliki broj dece i mladih ljudi.

Veoma je važno da mladi imaju priliku da vide različite (i realne) tipove tela, ali je bitno i ukazati im na negativan uticaj na poređenje sopstvenog izgleda sa izgledom drugih ljudi.