Dvoje pacijenta primljeno je sa teškom kliničkom slikom, a reč je o dedi i unuku iz okoline Negotina koji su jeli gljive za koje su mislili da su "jajčare", a radilo se o zelenoj pupavci koja je veoma otrovna.

Istovremeno su u NCKT zbrinuto je troje pacijenta sa lakšim oblikom trovanja koji su pečurke "mlečnice" kupili na pijaci. 

Stručnjaci kažu da je kod trovanja gljivama najvažnije potražiti pomoć lekara, jer su rezultati lečenja mnogo bolji ukoliko se u roku od 48 sati započne adekvatno medicinsko zbrinjavanje.

Klinički toksikolog u Centru za kontrolu trovanja VMA Tomislav Režić kaže da su, osim pacijenata koji su zbrinuti u toj ustanovi, imali 18 konsultacija poziva iz različitih zdravstvenih centara širom Srbije, a vezano za trovanje gljivama.

On je apelovao na građane da se uzdrže od branja i konzumiranja samoniklih, divljih gljiva ukoliko nisu dovoljno spremni, stručni da to urade bezbedno. 

U Srbiji, kako je rekao, ima oko 1.200 vrsta gljiva, veliki broj njih je bezvredan, a više desetina su opasno otrovne i mogu da dovedu do smrtnog ishoda.

On je upozorio da je važno da se urede pijace, da se gljive koje se na njima prodaju adekvatno kontrolišu, da se na odgovarajući način pakuju i deklarišu.

"Pokušavamo da usmerimo pažnju nadležnim službama koje su zadužene za kontrolu distribucije hrane na naše pijace. Imamo i slučajeve trovanja gljivama koje su kupljene na pijaci", rekao je Režina za Tanjug.

On je dodao da se samonikle pečurke ubrane u prirodi prodaju rinfuzno na pijacama, a da pri tom nema adekvatne kontrole, pakovanja, premeravanja i deklarisanja.

Ovo leto je vlažno i toplo što su idealni uslovi za pečurke u prirodi, te Tanjugov sagovornik očekuje još više problema vezanih za trovanje gljivama. 

U prethodnoj deceniji najteže su bile 2009. i 2010. godina kada je od trovanja gljivama umrlo šestoro, odnosno troje pacijenata. Prošle godine je bila suša, pa je bilo manje lečenih trovanja i teških slučajeva i nije bilo smrtnih ishoda.