Tim povodom, Muzej nauke u Londonu priredio je izložbu posvećenu desetogodišnjem istraživanju koje je 1978. godine rezultiralo rođenjem prve bebe vantelesnom oplodnjom. 

Luiza je izjavila da bi joj lično bilo draže da je njen rođendan njena lična stvar, ali da joj je jasno da je njenim rođenjem počela istorija i da je do danas između šest i osam miliona beba rođeno postupkom vantelesne oplodnje, kojeg naučnici smatraju najznačajnijim dostignućem humane medicine 20. veka.

Londonski Muzej nauke izložbom podseća i na troje naučnika, Roberta Edvardsa, Patrika Steptoa i Džin Purdi, bez čijeg se decenijskog nastojanja da pobede problem neplodnosti nekoliko miliona ljudi ne bi ostvarilo u ulozi roditelja.

Sterilitet je jedan od globalnih problema u 21. veku koji nije zaobišao ni Srbiju u kojoj se sa neplodnošću bori skoro svaki peti par, ukazuju stručnjaci povodom 40 godina od rođenja prve ''bebe iz epruvete'' i napominju da treba više pažnje posvetiti ovom problemu.

Jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti vantelesne oplodnje Slobodan Radulović podseća da medicina još uvek nije dala odgovor zašto svaka vantelesna oplodnja nema uspešan ishod, te da je često neophodno više pokušaja.

"Ipak, dok nauka radi svoje, na nama je da iskoristimo postojeće mogućnosti i zato apelujem na državu, ali i na kompanije koje se rukovode principima društvene odgovornosti, da zajedničkim snagama stvorimo mogućnost da i parovi u Srbiji mogu sebi da priušte višestruke pokušaje", poručio je Radulović.

On je istakao da su u u proteklih 40 godina nađena rešenja za problem muškog steriliteta, da su usavršena tehnološka sredstva poput 4D ultrazvuka, inkubatora za permanentno posmatranje razvoja embriona, kao i da se radi na ispitivanju mogućnosti stvaranja jajnih ćelija od tkiva kože.