Javnost u Srbiji šokirana je vojnom obukom dece u kampu na Zlatiboru koji drže ruski i srpski ratni veterani. "Ne spremamo decu za rat, nego za odbranu", kaže organizator kampa Željko Vukelić. U kampu ima i desetogodišnjaka?!
Ekipa nedeljnika NIN boravila je u kampu na Zlatiboru gde se deca uče raznim veštinama, uključujući baratanjem oružjem?!
Reč je o "omladinsko-patriotskom" kampu za decu, koji organizuju “srpske i ruske veteranske i patriotske grupe" od 9. do 18. avgusta, a organizator, Željko Vukelić, predsednik Saveza vojnih veterana Srbije, kaže da se deca "ne spremaju za rat, nego za odbranu".
U reportaži NIN-a navodi se da u kampu u zlatiborskom šumarku ima 44 mladih, među kojima ima i devojčica. Najmlađi ima 10 godina(!). Ima i nekoliko devojaka i mladića, a najstariji ima 24 godine.
Vukelić kaže da "u kampu ima i Hrvata i Mađara" i da "deca ne osećaju razliku".
Svi oni, svakog dana, od 7 do 19 časova imaju vojnu obuku i patriotske lekcije iz srpsko-ruske istorije od 19 do 22 časa.
U obuku spada i pucanje iz pištolja i puške, prepoznavanje eksplozivnih naprava (koriste se verne replike oružja i vazdušne puške, a umesto eksploziva samo instruktori koriste petarde) i učenje borilačkih veština.
Vukelić, koji je učestvovao u ratu u bivšoj Jugoslaviji i bio ranjen na ratištu u Hrvatskoj, kaže da deca uče i prvu medicinsku pomoć, protivpožarnu zaštitu i alpinizam, a u večernjim časovima im se drže predavanja iz istorije o srpskim ratovima, gledanje ratnih filmova, uključujući partizanske.
"Ne spremamo ih mi za rat, nego za odbranu. I ministar odbrane Aleksandar Vulin govorio je o potrebi za predvojničkom obukom. Ne možemo biti sigurni da nas neko neće napasti, a u ratu prvo stradaju nespremni i nemoćni", kaže Vukelić za NIN i dodaje da ne dobijaju pomoć od Ministarstva odbrane, osim moralne.
Samo im je, kaže, opština Čajetina pomogla, dajući im prostor za organizovanje kampa, a penzionisani sveštenik Srpske pravoslavne crkva je osveštao kamp pre početka rada!
Odbacuju tvrdnje da je reč o ruskoj propagandi.
"Neka dođu ovde svi koji misle da je reč o propagandi. Mi smo ovde svi dobrovoljno, niko nas ne primorava. To je naša potreba da radimo na ovom prostoru. Rusi su nam bili prijatelji i nikada nas nisu bombardovali", kaže Vukelić i dodaje da Udruženje sarađuje i sa sličnim udruženjima veterana iz Hrvatske i BiH.
"Ne mrzimo nikoga, ali nećemo ništa da zaboravimo", poručuje.
Ako se pitate kakvi su to roditelji koji šalju decu u ovakve kampove (kao što smo se mi zapitali), evo odgovora - pojedini su tu sa njima, poput 38-godišnjeg Nenada Andrašića, koji je došao sa svoja tri sina - 10, 12 i 15 godina.
Kaže da je jedan od njegovih sinova bio u kampu u Rusiji, pa su i braća poželela da idu sa njim u neki sličan. "Vidim da im je veoma interesantno i ne gube pažnju ni za trenutak. Mislim da će im to koristiti u životu", dodaje on.
Jedan od najmlađih polaznika, 11-godišnjak, kaže za NIN da mu je otac, koji je lovac, predložio da se prijavi za kamp što je on oduševljeno prihvatio. "Zanimljivo mi je sve ovo, svašta učimo", kaže taj dečak. Upitan šta bi želeo da bude kad poraste, usledio je brz odgovor - programer!
Ruskinja i Novosađanka Marina Galogaža, koja je, kaže, "udata za ponosnog Srbina iz Krajine", a u kampu je instruktor za preživljavanje, takođe odbacuje sumnje da je reč o ruskoj propagandi.
"Mi ovde poštujemo tradicije i izraziti smo antiglobalisti. Ne mrzimo nikoga i nismo protiv nikoga. Kada su neki mediji ranije javili da se u ruskim medijima spremaju teroristi, napravili su nam reklamu, pa su nam se javljali ljudi iz Švedske i iz Francuske, pristalice Mari Le Pen (francuska desnica, prim. aut.)", kaže ona za NIN.
Inače i njen sin koji ima 24 godine je na Zlatiboru.
"Nisam bila u vojsci, ali mi u Rusiji smo sve to učili tokom školovanja. Bilo bi me sramota da moj sin ne zna da rasklopi kalašnjikov", dodaje ona.
NIN je razgovarao i sa psihologom Marinom Paunović o ovom kampu u kojem se spremaju maloletnici. Ona ima velike rezerve i ukazuje na opasnosti.
"To može da predstavlja potencijalnu 'bombu' u međuljudskim odnosima. Deca u tim godinama ulaze u faze puberteta i adolescencije i kada, po prirodi tih procesa, imaju potrebu za osamostaljivanjem, individualiznom i agresivnošću - da budu svoja. Rade stvari koja nisu nikada pre. Deca su tada istraživači i radoznala do nivoa opasnosti. Vežbaju hrabrost. Nemaju svest o rizicima i posledicama", kaže ona.
Ističe da bi trebalo da postoji više kampova gde se neguju prijateljstva i osećanja, gde se sluša muzika, a da se predvojnička obuka obavlja u drugim uslovima, sa drugim godištem, ako za to postoji potreba.
"Uostalom, ne žele svi i nisu svi sposobni da budu vojnici. Zato je i dato da vojsku služe oni koji za to imaju ambicije, spremnosti i interesovanja", ističe ona.
