Svi roditelji ovog sveta složili bi se, verovatno, u jednom - da žele najbolje svojoj deci. Žele im da budu zdrava, snažna, radoznala… i još milion divnih stvari. Ali, šta da uradite kad posumnjate da dete možda ima iracionalni odgovor ili reakciju na dnevni život, kad pomislite da ga možda muči anksioznost?

I ovde se ne radi o "uobičajenoj" anksioznosti, recimo, onoj koja decu ponekad uhvati kad treba da se vrate u školu posle raspusta, već o onoj koja vam privlači pažnju i navodi vas da se zapitate kako da pomognete detetu.

"Anksioznost je kliničko stanje, pa da bi moglo da se kaže da dete ima anksiozni poremećaj, moraju da budu ispunjeni kriterijumi koji su od kliničkog značaja. U takvim slučajevima, anksioznost dete sprečava da normalno/uobičajeno funkcioniše na dnevnoj bazi", objašnjava za PopSugar dr Kirsten Šarma, klinički psiholog iz Njujorka.

Postoji veliki broj ponašanja koja se povezuju sa anksioznošću, ali postoje tri značajna signala koja ćete relativno lako primetiti ako vaše dete ima ovaj problem:

Dete govori negativne stvari

Da li vaše dete često govori o sebi u negativnom kontekstu, da li ste primetili da kaže da je loše u nečemu što radi, da mu nešto ne ide od ruke (matematika, pisanje, sport, crtanje ili nešto slično)? Ovo je nešto na šta bi trebalo da obratite pažnju.

Prihvatanje negativnih misli ("nikad neću dobro uraditi kontrolni jer mi ne ide matematika", recimo) vremenom utiče na samopouzdanje i može da dovede do značajnijih problema kao što je anksioznost.

Dete je često zabrinuto iz različitih razloga

"Anksioznost se javlja u različitim oblicima. Neke od čestih manifestacija su izbegavanje, zabrinutost, sumnja u sopstvenu vrednost, izraženi strahovi i socijalno uslovljena nervoza", objašnjava dr Šarma.

Obratite pažnju na uzroke dečje zabrinutosti i na to kolike razmere ta briga poprima. Da li je tolika da dete ometa u drugim aspektima svakodnevnog života? Da li dete izbegava određene aktivnosti jer očekuje da će se nešto loše dogoditi? Da li je zabrinuto šta bi njegovi drugari mogli da pomisle ili urade?

Ali, imajte na umu da je zabrinutost u određenim situacijama očekivana i prirodna, tako da morate pristupiti problemu krajnje racionalno.

Dete ima izražen strah od odvajanja od roditelja

"Kad je dete uznemireno kad treba da otputuje negde sa školom, ili da prespava kod bake ili kod nekog druga iz razreda, verovatno ćete primetiti da to nije jedino što ga brine. Pokušajte da se prisetite da li je dete generalno uznemireno kad treba da se odvoji od vas, ili je ta konkretna situacija izuzetak."

U zavisnosti od uzrasta deteta, rešenja za ovaj problem se razlikuju. "Često može da pomogne plan koji detetu omogućava da postepeno prevaziđe strah od odvajanja. Recimo, ako dete generalno želi da prespava kod nekog druga ili drugarice iz škole, ali se uznemiri kad do toga dođe, može da pomogne da recimo taj drug ili drugarica nekoliko puta kod vas ostanu malo duže, pa onda da oni spavaju kod vas u kući, da bi se dete oslobodilo dovoljno da se raduje tome što će i ono prespavati 'u gostima'."

Ali, ovo ne bi trebalo da forsirate. "Važno je da odluke o tome šta ćete uraditi u situacijama koje kod deteta bude anksioznost donosite u zavisnosti od razmera dečje nervoze i od toga kako se dete u konkretnom trenutku i u konkretnoj situaciji oseća. Ako dete može da podnese određeni stepen neprijatnosti i nađe način da se nosi sa tim, na dobrom ste putu. Ali, ako dete stavite u situaciju u kojoj će biti preplavljeno anksioznošću, to može biti opasno, i zato je važno da budete vrlo pažljivi", savetuje dr Šarma.

Ako ste jako zabrinuti, uvek je dobra ideja potražiti savet ili pomoć stručnjaka specijalizovanog za rad sa decom.

Skriveni znaci da anksioznost "upravlja" vama

Deset "trikova" koji pobeđuju anksioznost