Grupa stanara dela strogog centra Beograda pobunila se danas zbog najavljene rekonstrukcije Topličinog venca, tvrdeći da ih niko o tome nije obavestio. Radovi počeli uprkos protivljenju grupe građana.
Gradske vlasti najavile su početak rekonstrukcije Topličinog venca, parka u strogom centru Beograda, kao nastavak ideje o zatvaranju tog dela grada za saobraćaj i pravljenja šire pešačke zone.
Iako je zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio za danas početak rekonstrukcije Topličinog venca, a jutros i saopštio da su radovi počeli i da će trajati 280 dana.
Međutim, početak radova obeležio je protest dela stanara zgrada okolnih ulica oko trga u centru Beograda.
Naime, grupa nezadovoljnih stanara je blokirala početak radova. Videvši kamione i radnike "Beograd puta", koji su prethodno zamolili stanare okolnih zgrada da pomere svoje automobile, oni su od radnika i nadležnih na projektu tražili dokumentaciju po kojoj im je dozvoljeno da urade rekonstrukciju, ali oni to nisu imali.
Reporter MONDA se uverio da kamioni zaista jesu kod Topličinog venca, ali da su stanari uklonili saobraćajne prepreke i znakove za radove na putu.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE
Jedna od stanarki T. M. rekla je za MONDO da se ona pre nekoliko dana obraćala nadležnim službama u Gradu, tražeći od njih objašnjenje da li su planirani radovi na Topličinom vencu i po kojem se to planu radi.
Predočila nam je mejl koji je poslala Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda:
"Pošto sam iz medija saznala da će moja ulica Topličin venac iz saobraćajnice biti pretvorena u pešačku zonu želim da dobijem uvid u proejkat na osnovu koga se ona radi. Na vašem sajtu tog projekta nema. Na osnovu kog urbanističkog plana se to radi? Moj pokušaj da od Sekretarijata za saobraćaj dobijem odgovor na ova pitanja ostao je bezuspešan jer oni ne odgovaraju na mejlove. Na vašem sajtu nisam pronašla link za takav projekat, niti za elaborate na osnovu koga je Sekretarijat za saobraćaj dao svoju saglasnost. Zašto toga nema? Takođe mi je potrebno da vidim saglasnosti i elaborate na osnovu kojih su protivpožarci izdali svoju saglasnost", navela je stanarka u mejlu, koji je uputila Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Dobila je ovakav odgovor Direkcije:
"Izmenama i dopunama programa uređivanja i dodele građevinskog zemljišta za 2018. godinu nisu planirane aktivnosti na uređenju Topličinog venca".
Ipak, radnici su počeli da rade nešto posle 12 časova.
POGLEDAJTE VIDEO (1)
VIDEO (2)
VIDEO (3)
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE
Prema Vesićevim rečima, radovi oko Topličinog venca biće rađeni u dve faze.
"U prvoj fazi biće urađena rekonstrukcija svih ulica oko Topličinog venca, a na proleće kreće i rekonstukcija Parka vojvode Vuka, koji je trenutno najneuređeniji. Topličin venac će delimično biti zatvoren za saobraćaj, uvažili smo neke zahteve građana koji su tražili da ne budu sve ulice zatvorene i bili su u pravu. Biće svuda zona usporenog saobraćaja, što znači da će se voziti deset kilometara na sat. Konačno će Park vojvode Vuka, koji je na lepom mestu, biti uređen kao pravi park", rekao je Vesić pre nekoliko dana.
Gostujući jutros na TV Pink, Vesić je pričao o ovim radovima, rekavši da će ulice Vuka Karadžića i deo Topličinog venca do Pop Lukine biti pešačke, a ulice oko parka ostaju ulice sa usporenim saobraćajem.
"Tu će biti postavljena lomljena kocka, a biće urađene i granitne ploče. Na taj način povezujemo Knez Mihailovu sa savskom obalom. Rekonstrukcija Knez Mihailove je počela 1987. godine, kada je ona pretvorena u pešačku zonu. Potom je rađen deo Zmaj Jovine ulice, Rajićeve, pa Čika Ljubine. Mi smo od 2015. godine uredili Obilićev venac, Ulicu Vuka Karadžića, Cara Lazara, deo Kralja Petra, Delijsku. Sve smo to polako zatvarali i pretvarali u pešačku zonu. Prošle godine je urađen Kosančićev venac, sledeće godine će tu biti galerija odakle će ljudi moći da se spuste u Karađorđevu", istakao je Vesić.
Dodao je i rekonstrukcija Karađorđeve ulice počinje u narednih nedelju dana.
"Uređenjem Topličinog venca građani će moći od Palate Albanije peške da se spuste na reku", naveo je on, i dodao da se time realizuje ideja prvog urbaniste Emilijana Josimovića iz 1867. godine kada je počeo da uređuje Beograd.
