Specijalno državno tužilaštvo sumnjiči bivšeg operativca CIA (47) da је učestvovao u pokušaju državnog udara oktobra 2016. za šta se sudi crnogorskim, srpskim i ruskim državljanima, uključujući dvojicu lidera Demokratskog fronta Andriju Mandića i Milan Kneževića.

Sjedinjene Američke Države su nakon saznanja o Asadovom hapšenju, preko svojih diplomatskih veza, zatražile da se njihov državljanin pusti iz pritvora i ne izruči Crnoj Gori, piše "Pobjeda" pozivajući se na neimenovane diplomatske izbore.

Takvu proceduru SAD praktikuju kada su američki državljani uhapšeni u inostranstvu, a kako je reč o bivšem operativcu CIA sasvim je izvesno da će se administracija u Vašingtonu potruditi da ne dođe do ekstadicije.

Džozef Asad je svojevremeno od Specijalnog tužilaštva predložen za svedoka na suđenju za pokušaj terorizma, sa ciljem da objasni kako ga je, i zbog čega, angažovao Aron Šaviv za operaciju u Crnoj Gori oktobra 2016. godine.

On je, međutim, izbegao svedočenje pozivajući se na Peti amandman Ustava SAD koji omogućava američkim državljanima da ne daju iskaz pred sudom ukoliko im to može štetiti u procesu.

Specijalno tužilaštvo je nakon toga donelo naredbu za sprovođenje istrage protiv Džozefa Asada, podseća "Pobjeda."

Na osnovu prikupljenih dokaza tužilaštvo je preciziralo da je Asad prihvatio ponudu Demokratskog fronta da izradi plan evakuacije, utvrđeno je da je boravio u Crnoj Gori pet dana pre izbora u društvu saradnika specijalizovanog za elektronsko prisluškivanje.

Utvrđeno je da je bivši operativac CIA napustio Crnu Goru 16. oktobra, nakon što su mediji obelodanili da je uhapšena grupa srpskih državljana osumnjičena da je spremala nerede u Podgorici nakon završetka glasanja.

"Državni udar": Ćerka optužene moli Vučića